Prosvetni glasnik

174

Просветни гласник

не може убројити у његово дело горе споменуто друго пресликавање. Да су ореоли и извесна плава места доцнијег датума, види се одмах, јер је на многим местима невешта рука златом прешла преко финих детаља косе (и преко косе Св. Саве, али је највише нагрђено лице Св. Георгија Богослова) и модрилом преко ивица одежда. Што је најзанимљивије, код лика Јована, Златоустог постоји два пута реч Златоуст . У једном реду пише Јован Златоуст, а одмах испод, само другим писменима, још једном Златоуст. Ова горња слова, првобитна, китњаста су и тања, чини се да су написана белом бојом, док су ова друга проста, дебља и златне боје. Овим другим писменима написани су и натписи код групе Св. Саве. Од осталих фресака, сем једне, слабо се која може споменути, јер су потпуно оштећене. На северној страни велики део зида и тавана обухвата Вазнесење. На врху плафона долазе три веома оштећена лика од којих су два Христова. Од тога са леве стране нижу се пророци. Једну слику треба нарочито споменути, и то стога, што је једина доста добро очувана а и због њене уметничке вредности. То је Улаз Христов у Јерусалим. Фреска је слична оној у Студеници, само што је рађена са већом финоћом и што је сачуванија. Ликови Христа, апостола и народа слабо се разабиру. Одмах је до ње оштећено Распеће Христово а затим је Васкрсење из ада. Све је то слабо сачувано. Распеће Христово слично је ономе у Студеници али није тако опширно. Уместо групе жена постоји једино Марија али у истој пози као у студеничкој слици. Наравно испосничка је фреска много мања. Оволико о фрескама. У Испосници сем црквице нема никаквих важнијих објеката. Према западу, одмах преко брега, у другој долини, окренуто више према југозападу, у скоро неприступачној клисури, налази се Пештера. Ту су редом штала, црквица, пећина, и најпосле каца и над њом кула. Раније се до Пештере долазило веома стрмим земљиштем. Испод стазе, која је била једва пар десетина центиметара широка, већим делом отвара се провалија. Данас се већ лакше иде, јер је отац Арсеније стазу знатно проширио и понегде косину ублажио згодним завијуцима. У самој Пештери мало има простора по коме би се човек могао кретати. Највише метар два, ако не рачунамо простор кога запрема црква и каца. Идимо редом. Одмах при улазу у Пештеру налази се у хриди доста велика пећина, али више од стазице тако да се само лествицама може до ње. Причају да ју је Свети Сава употребљавао за склониште своме коњу. Ништа ту нема необична, само необичан је за шталу, њен висок положај. Тешко се данас може разумети