Prosvetni glasnik

326

Просветни гласник

Већ у предговору Божествене службе Јована Златоустог, издане 1862 г. у Бечу, Корнелије изражава своју намеру да иде у Русију и нада се да ће по повратку из Русије моћи издати и друга црквена дела. Он је у Русији имао пријатеља К. Алексића, офидира у руској војсци, коме је слао своја дела и који му се понудио ради организације пута у Русију, где би он, свакако, приређивао своје клавирске концерте и заинтересовао руске музичке кругове за своја дела и српско народно музичко благо. Али ову намеру Корнелије није могао остварити, јер се, како смо рекли, 1864 године разболео од туберкулозе и отишао је ради лечења у Рожњаву, у Моравској. При поласку из Београда оставио је своје сандуче, у коме је био сав његов црквени рад, Мин1и1стар1ству просвете да га оио чува, док се «н не врати. Како Корнелије није имао новаца колико му је требало због лечења, то се морао задужити. Корнелијева рођака Марија Розмирова, која је живела у Будиму, пристала је да му да новаца у зајам, али је тражила од њега да јој за тај зајам да сав свој рад у залогу. Стога Корнелије моли М. просвете да његово сандуче, које је он предао М. просвете, и у коме је био сам његов рад, преда Стеви Тодоровићу, да га, он пошаље у Будим Марији Розмировој. У тешким материјалним приликама, а обхрван болешћу која се осетно повећала, Корнелије пнше Тодоровићу и Јовану Бошковићу, да му продаду клавир и покућство и пошаљу у Будим новац да би продужио лечење, јер му дужници нису слали дужне суме за његова дела. О Крстовдану 1864 била је штампана и III књига Православно црквено појање у србског народа печатана о трошку Правитељства Кнежевине Србије, коме се Корнелије обратио са молбом да му да 100 ћесарских дуката, а он за то даје по 100 примерака од сваке књиге, које по његовом рачуну стају 900 форинти. — Јован Бошковић известио је Корнелија: да му је покућанство продато за 30 дуката. Ова пажња Српске владе и штампање III књиге овеселили су Корнелија, али су га истовремено сневеселили гласови из Београда, где је Миловукова струја опет долазила до израза у Првом Београдског певачком друштву и сметала рад млађих и приуготовног хора, који је Корнелије основао. Уз то је М. просвете разрешило Перу Димића рада у Музичкој школи и довело некога Фрица из Бечкерека „који ће, како каже, Димић, заузети правац швапског духа и боље воље науци овој Србима у Србији отворити". Иако је Миловук заменио Корнелијеву Литургију Бортњансковом, она се није публици допала, а кад су је хтели певати у