Prosvetni glasnik

328

Просветни гласник

Ту је лежао све до 1936, када је — због регулације г.ароши, — порушена кућа у којој се родио, гробље прекопано а кости сахрањене на фаркашрецком гробљу инициј аттаом ставрофора српске цркве у Будиму Велимира Недељковића, који је Корнелијеве кости ставио у мали лимени ковчег и предао га на старање надлежнима у фаркашрецкој костурници, одакле их је Београдско певачко друштво „Станковић" пренело у Београд у понедељак 19 фебруара 1940, да би их 25/Н предало мајци земљи Престонога града, у коме је, док је још био престоница вазалне Кнежевине Србије, нашао братски пријем, подршку меродавних и с планом хтео да развија своју музичку делатност. На тај начин престони Београд одужио се успомени првог српског композитора Корнелија Станковића, који за вечна времена почива у овоме престоном Граду, који изнад става Дунава и Саве зури орловским погледом у будућност ове скупим жртвама искупљене и створене домовине, о којој су сањали и знани и незнани, велики и мали, владари и политичари. Коста Манојловић