Prosvetni glasnik

330

Просветни гласник

часовнику?" Одговор је био подељен: половина за рњмску, а половина за арапску цифру. Међутим, броја 6 није било ни на једном часовнику. Градиво природописа може згодно послужити и развијању естетских осећања. Дужност је наставника природописа да стално истиче природне лепоте, да упућује ученике да уживају у природи, да се диве симетрији облика, шаренилу и свежини боја, тоновима, складу, ритму, мирису, грацији покрета. За то има прилике увек и у школи и у пољу, нарочито на екскурзијама. Нека се чешће упита шта је урадио у овом правцу. Настава природописа треба да допринесе свој део и моралном васпитању. Познато је да су код животиња врло чести примери заједничког рада, удруживања, марљивости, солидарности, узајамности. Поред таквих примера грех је проћи ћутке и затворених очију. Даље, за тачно и сигурно посматрање потребна је тиха енергија, напор, воља, самоконтрола. Огледом и експериментом развија се стрпљивост и осећање одговорности. Приликом ученичког предавања развија се осећај самоуверења, сигурности. А узајамном критиком — дискусијом — коју треба брижљиво неговати још од I разреда, развија се осећај објективности и толеранције, ванредно висока етичка особина, изражена способношћу да се свачије мишљење пажљиво саслуша, са убеђењем да у оваком тврђењу, — нарочито томе, властитом, може да буде и делић истине, али и <мгаого чињевица које треба проеерити. Пркликом заједничког рада у врту, шољу, при за],едничкој изради наставних средстава, даље, на екскурзијама, развија се осећање заједнице и пришосги. У свакој згодној прилици треба се старати да се развије саосећање према човеку и природи. Хигијенске поуке (саставни део науке о човеку) изазивају као категорички императив дужност према себи, породици, околини. Ваља се трудити да ученици осете и разумеју величанство природе. На пример: да су наше знање и снага ограничени, али да ово сазнање ипак не убија вољу за испитивањем и усавршавањем; да је према једном листу сунцокрета, са 12000000 стома кроз које непрестано избија водена пара, ништаван и јадан најмногољуднији светски град са свим својим фабричним и кућним димњацима; да је срце једног осамдесетогодишњег старца, мало као човечија песница и тешко око четврт килограма, показало напор који је раван раду који је потребан да се читава возна композиција подигне на висину Монблана; да је вода која би се добила транспирацијом три дрвета у дворишту довољна за потрошњу становника једне куће за целу годину. Итд.