Prosvetni glasnik

354

Проеветни гласник

моћи да послуже иаучницима за њихове теориске изградње. Он се при свом раду држао начела: „ге1а4а геКего, остављајући да будућа наука о томе каже своју последњу реч." И то је без сумње заслуга и част за писца да је први приступио једном систематском бележењу и сређивању ове врсте фолклора, који тако дубоко засеца у живот мање цивилизованих слојева нашег народа. Кад кажем мање цивилизованих слојева, онда не треба само мислити на сеоско становништво већ и на варошко. Зар је мало варошана а нарочито бољег женског света који са пуно вере и озбиљности иде да потражи неку баба Јаглику, Вујку, Ранђију или Фемку да им баце карте, гасе угљевље, виде у шољу, огледало, длан итд. — Наука је релативно новија тековина и научни појмови још су далеко од тог да формирају менталитет маса и управљају њиховим животом. Нецивилизован човек има своју мистичну науку и своју мистичну метафизику. Он је огрезао у најразноврсније празноверице. То нам најбоље показује ова књига. Али самим тим она нам показује колика је прека потреба да се предузме једна свестрана и систематска културна пропаганда у нашем народу, да се народ културно просвећује, да се у његов дух, место примитивне и мрачне мистике, усаде позитивне идеје савремене цивилизације. Ф. М. ПРЕГЛЕД СТРАНИХ ЧАСОПИСА Школска реформа у Француској. — У Француској је извршена реформа наставе у средњим школама. Та реформа садржи у главном ове интересантне моменте: 1) Поново се уводи латински језик у лицејима. Од сада ће латински бити необавезан предмет само још у колежима. 2) Реалистички правац средњих школа сједињује се отварањем школе нарочитог типа реалистичне врсте, колежи, а укида се т.зв. Есо1е рптајге Зирепеиге. Колеж нма да пружи заокругљено образовање чак и оним ученицима који не мисле да наставе студије на универзитету. Колеж ће заменити све друге средње стручне школе, које су у последње време створене из потребе за практичним специјализирањем, као на пример многобројни ' типови трговачких, индустријских,' занатских и пољопривредних школа. 3) Учитељске школе укидају се. У будуће ће сви кандидати морати проћи кроз средњу школу. "После завршног испита (Васса1аигеа1) добиће будући учитељи десетомесечно педагошко образовање — три месеца теоретско, три месеца практично у једној од основних школа — три месеца у пољопривредној, техничкој или домаћичкој школи и један месец у .заводу за спортско образовање. 4) Ослобођење од школарине постоји само за време обавезног школовања (до сада је важило у свима разредима средњих школа). Да би се омогућило школовање и сиромашнијим ученицима, даваће се благодејања у већој мери. 5) Гимнастици се придаје много већа важност него раније. (У мушким школама гимнастика је заступљена са 4—5 часова недељно.) Настава по новом плану уводиће се поступно, почев од најнижих разреда, тако да ће се тек 1947 године увеети у свима разредима. За то време старији разреди радиће по привременим прелазним плановима. Главни принципи који долазе до изражаја у новим плановима јесу: породица, отаџбина и позив. (По Интернационалном часопису за васпитање 1942 год. свеска 712)