Prosvetni glasnik

292

Просветни гласник

читог значаја је пољопривредна школа, која је од 1935 обавезна. Траје свега две године, јер је сеоској младежи рад у сеоском газдовању већ од детињства познат и зато што народна школа на селу у вишем течају поклања нарочиту пажњу пољопривреди. Овој школи је последњих година посвећена нарочита пажња, која прелази њену стручност. Она има за задатак да предупређује бежање са села и да развија љубав и приврженост имању и селу. Овај тип школе је последњих година и знатно унапређен, али њено изграђивање још није завршено. Наставници су делом стручњаци-практичари, делом учитељи народне школе који су добили нарочито стручно образовање баш с обзиром на ту сврху. Али ови млади људи, који се одлуче на какав практичан позив, не иду одмах са 14 година у праксу тога позива. Нити желе сви четрнаестогодишњи младићи да се већ у том добу одлуче за неки одређени позив. Нити се сви млади људи овога доба могу, иако се примене горе поменуте методе, збринути тако лако у неки позив. За ове несигурне, за избор позива још недовољно зреле или неодлучне младиће, који због тога нису никако људи мање вредности него остали, створена је установа која има да служи не само њихову добу него и интересима заједнице, то је година дана рада на селу (Тапсђјаћг). Бежање са села појава је која је забележена у свима културним земљама. То је једна од болести коју уноси капиталистички систем у социјални организам. Земља као што је Немачка, која има тако развијену индустрију, м"ора, ради свога одржања, учинити све, да се једностраност живота коју индустрија као таква доноси са собом, не изопачи на штету народне заједнице и сељачког становништва. Напротив, по националсоцијалистичком схватању, крв и груда, сељаштво, праизвор су народа, и њих одржати и унапредити највећа је дужност и задатак сваког мудрог државника и васпитача. А како онда да се спречи бежање са села? Зацело, може се и сеоском становништву пружити један део дражи које град пружа. И баш је националсоцијалистичка Немачка учинила у том погледу много, те су и у најмање село дошли биоскоп и позориште. Школовање на селу такође је знатно побољшано оснивањем главне школе (Наир18сћи1е). Пољопривредна стручна школа је љубимац настојања земљорадничког сталежа. Све ово, под повољним околностима, довољно је да се, и поред изразите индустријске коњунктуре, одржи садашње стање сеоског становништва. Али по националсоцијалистичком схватању мора се ићи и даље. И поеледње парче" земље које се да обделати мора доћи под плуг. Пустаре, какве претстављају пустопољине Северне Не-