Prosvetni glasnik

314

Просветни гласник

најаначајнија претставника Грачаница, Студеница и Нагоричино; пећока шмола, која се донекле инспирише из западних извора; слично и дечанска школа, која доноси енциклопедиске тежње; највећи број, и то значајних цркава, припада једној народној школи; школа у Андреашу на Тресци имала је на челу митрополита Јована Зографа: она се враћа монументалним тежњама, али у њој има необично зрелог осећања форме. Али и у оквиру разних школа, понекад и на истом споменику запажају се различита стилска стремљења. На крају 'Х1У и у XV веку најзад моравска школа сва је декоративна, али има уз то архаичних особина из византиског XII века, са омиљеним (медаљонима својим на пример. У њој се опажа један пречишћени стил, који је међутим уједначен. Лепота и љупкост 1 , нежност и рафинман избија из дикова грацилних покрета. Композиције су брижљиво уоквирене, делују као иконе. Ова моравска школа је утицала на влашку и молдавску уметност и на поступак руске иконе, чиме је и «аше сликарство доказало своју експанзивну моћ. Да би се омогућило да се наше зидно сликарство подвргне упоредној стилској анализи, потребно је имати на расположењу добре снимке, и са повећаним детаљима. То је један посао који је Музеј Кнеза Павла прихватио захваљујући разумевању директора Кашанина. Народни музеј је отпочео са издавањем серије монографија, у Старинару и скопском Гласнику појавили су се извештаји са истраживања. Све еу то корисне предрадње. Оно што наш ЖИ1ВОПИ.С 13аслужује нису само еинтетичне студије, какве су у припреми, и не само ивдања каква је покушао Окуњев са »МопитеМа агМз зегМсае« већ су потребне велике комплетне едиције у боји, или бар у оном виду како је Мије почео да издаје атонске споменике. Таква издања би само могла да отворе очи свима и донеле би на.Ш10Ј напаћеној земљи признање културног света. Јер је вредност наших фресака у исто време и историско-документарна, сведочећи о нашој раоној и културној експанзији, као 'и чисто уметничка. На овом послу проучавања, пописивања, снимања, коис^рвације, публикације, популаризације и пропаганде треба да се што пре створи једна сарадња, да се организује и расподели један заједничми рад, — иста онаква стваралачка заједница рада из какве је поникло и оно изванредно дело наше средњевековне уметности. То је дужност наше генерације и државе црема великим споменицима Нације. Захваљујући овим тековинама ми значимо данас више у очима света од простог етнобиолошког и тривредног комплекса. Иетина о нашој високој