Prosvetni glasnik

КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ

Почетак XIX века у нашим странама у знаку је националног буђења и ослобођења, а нешто касније и у знаку културно-уметничких стремљења. У периоду стварања државе, Шумадија није могла обратити културно - уметничким проблемима пуну пажњу, па, према томе, ни музици. Први капелник војне музике у Србији био је странац — Јосиф Шлезингер, кога је 1835 довео из Б. Пеште у Шабац Господар Јеврем и он је први почео прикупљати народне мелодије, састављати из њих маршеве и обучавати младиће основним музичким знањима. Услед сређенијих прилика и материјалног благостања створили су се код Срба у Српском Војводству услови за јачи културни развој, па је негована, поред народне и црквене музике, и страна музика, те су се ускоро народне песме почеле губити и избегавати. Певачка друштва у Араду, Темишвару, Новом Саду и Панчеву нег УЈУ У периоду од 1834—1847 црквену и световну музику, и из тога периода треба поменути Николу Ђурковића (1812—1872), који је делао нарочито активно у Панчеву и Београду. Дилетант, што је у ствари био, Ђурковић је, ипак, радио пионирски у нашој средини на подручју хорске и позоришне уметности. Такво је стање у музици било у нашим странама када је први Србин композитор ступио у јавни живот и развио своју музичку делатност. Корнелије Станковић родио се у Будиму 18 августа 1831 године, у угледној породици, као двадесет друго дете. Болна је чињеница, да су деца његових родитеља рано умирала, и да је туберкулоза, од које је и он преминуо, харала у његовој породици. — Његов ујак Атанасије пише му „да се чува друштва и

Коста Манојловић