Prosvetni glasnik

318

Пр-осветни гласник

концерт у корист удовица и сирочади погинулих за време Маџарске буне. У то доба настаје одлучна прекретница у његовом животу. Стари пријатељ његовог оца Павле Риђички од Скрибешћа сели се у Беч и зове Корнелија, — који је без сретстава, — да пође са њим и продужи музичко усавршавање. Свестан недостатака солидног музичког знања, Корнелије, дошавши у Беч 1850, почиње озбиљно да студира музику, трудећи се да надокнади своје недостатке. Он учи код Симона Сехтера, једнога од најзначајнијих модерних контрапунктичара. Код овога и оваквог теоретичара, који му је био искрени пријатељ, помагач у раду и саветник, Корнелије је радио хармонију и контрапункт. Сам Корнелије одаје Сехтеру поштовање и признање у предговору своје Божествене службе, где каже: „Остаје ми још да захвалим поштовања вредној старини, учитељу своме г. Симону Сехтеру. У њему имадох неуморнога вођу у вештини, имадох искреног пријатеља, кои само из љубави према старим црквеним мелодијама нашим, показа онолику усрдност, колика је у мене била воља и поштовање према овој светињи народној". Налазећи се у Бечу, у коме су владали разни музички утицаји, Корнелије компогаује две песме на текст Шилера и Гетеа у једном (Сладуњавом тону, који није имао никакве националне карактеристике. И ко зна да ли Корнелије не би продужио у томе тону, да није дошао под утицај Вука Караџића, руског проте Михаила Раевског и српске омладине. Под Вуковим утицајем он се посвећује изучавању српске народне књижевности и загрева се за сакупљање и обрађивање народних световних и црквених мелодија. О томе: којим путем да удари, Корнелије пише у тредговору поменуте Литуртије, следеће: „А кад сам већ неки напредак у вештини учинио, још неук у свету, не знадох коим ми путем ваља поћи. Како сам се у туђинству био изучио, ма коим би путем пре пошао него народним. Па за то не могу никад довољно захвалити оној изврстној особи, кој.а ме сачува, те не заиђох у животу, јер ми показа пут, где сву своју снагу жртвовати могу само у корист народну. И ако сам овим делом и најмање користовао народу своме, то само могу захвалити г. Михаилу Рајевском, проти рускоме у Бечу, јер са његовом идејом поникао је и мој посао". Резултат првих његових тежња је Литургија у четири гласа, која је изведена у капели патријарха Рајачића на други дан Ускрса 1851 г., али која се није свидела, док је друга Литургија, певана 1852 на други дан Ускрса у Грчкој цркви, имала више успеха.