Prosvetni glasnik

406

Просветни гласник

дитеља и наставника, нарочито за време великог школског одмора; приређивање заједничких екскурзија на којима би учествовали, заједно са ученицима, наставници и одабрани ђачки родитељи; приређивање заједничких свечаности; заједничко уређење школске градине; отварање ђачких кухиња; оснивање саветовалишта за ђачке родитеље; отварање малог педагошког универзитета и педагошке библиотеке са читаоницом; приређивање разних курсева; издавање часописа за ђачке родитеље у коме ће се давати обавештења о васпитању деце и о важнијим појавама школског живота, оснивање ђачких интерната, итд. Ми ћемо се овде задржати на последње поменутом задатку заједнице дома и школе, на оснивању ђачких интерната у крилу ове установе. Да бисмо јаче истакли значај интерната уопште, напоменућемо — најпре — извесне сметње које се јављају при раду у свим нашим средњим школама. На прво место, можда, долази као сметња успешној настави претрпаност у нашим школама. Број ученика прелази, увелико и по правилу, законски максимум. Само ова чињеница — противљење основном зако-ну, — наводи нас на размишљање. Осим тога, намеће се само собом питање: Зар, пбд оваквим приликама, може бити речи о индивидуалном васпитању ученика, како то захтева модерна педагогика? Зар је могућно, код овако великог броја ученика, стрпљиво и тачно проучавање ученикових способности и наклоности и упознавање са домаћим приликама и непосредном околином наших васпитника, како то прописује § 25 нашег Закона о средњим школама? О другим невољама претрпаности и да не говоримо. Друга сметња нашем васпитачком пословању у редовној настави је економске природе. То је презапосленост ђачких родитеља. Познато је, наиме, да је породица била раније право домаће огњиште. Она је у исто време била у пуној мери и животна и произвођачка заједница. У њој се, значи, цео дан заједнички проводило и у њеном се крилу својски привређивало. Међутим, данас, у већини случајева, нема тога присног и срдачног односа, јер се — на жалост — то тихо и топло огњиште угасило. У многим породицама отац оДлази од куће на посао ујутру врло рано! Још док деца дубоким сном спавају. Враћа се кући са рада обично доцкан по подне уморан, изнемогао, нерасположен, зловољан. Бригу о деци оставља обично матери. Још добро је, ако бар мати остане у породици с децом заједно. Али то није чест случај. Познато је да данас има врло Много породица у којима је и мати — стуб куће — запослена ван домаће заједнице. Ово је један од жалосних доказа да данас породица није више права