Prosvetni glasnik

0 ЛЕПОМ Шта је лепо? На ово питање наћи ћемо у филозофској естетици многобројне и разноврсне дефиниције. Научна естетика одговара: не знам. Зашто? Зато што је лепо један појам, нешто апстрактно. Научна естетика се не бави појмом лепог, већ конкретним случајевима лепог, чињеницама лепог, естетичким феноменима, укратко конкретно — лепим, док се филозофска естетика бави лепим као Појмом, т.ј. апстрактно — лепим. Један пример. По Платону, лепо се налази у хармонији и симетрији, а по Аристотелу у реду и симетрији. Али, знамо ли ми више шта су то хармонија, симетрија и ред, него што знамо шта је то лепо? Не знамо. То би значило дефинисати један појам другим појмовима или, да се математичким језиком изразимо, решавати једну непознату другим такође непознатим. Други пример. Лепо је, по већини естетичара — филозофа, јединство у различитом. Оставимо на страну соп1гасНс!:ш ш ачЗјесЉо да је јединство могуће међу разноврсним стварима, као и таутологију да је лепо јединство или хармонија, него се упитајмо: у чему би требало да се састоји то јединство (или хармонија) и каква би требала да буде та разноврсност, па да једно дело буде проглашено за лепо. Опет, решавање једне непознате другим непознатим, дефинисање једног појма другим појмовима и опет исто питање: шта је лепо . . . Ето како ј е у решавању овог проблема поступала филозофска естетика; она је појмовска, дискурсивна. Научна естетика поступа сасвим другчије. Она се, пре свега, не бави естетичким појмовима, ни дефиницијама тих појмова; отуда она не зна шта је лепо. Она се такође непита: шта је симетрија, хармонија, ред, јединство или разноврсност, јер то су опет појмови. Научна естетика раставља те појмове на чињенице, на поједине конкретне случајеве лепог, симетрије, хармоније и.т.д. и покушава да их објасни, т.ј. да одговори: зашто су те конкретно лепе ствари лепе. Тако нпр. уместо да се бави симетријом уопште, т.ј. појмом симетрије, она

Д-р М. Борисављевић