Prosvetni glasnik

102

Просветпи гласник

је толико значајан за наш духовни жНвот и иЗражај д& је немогућно и замислити нашу самосвбјност без њега. Језик се не сме учити само по његовим прабилима, гра^матичким, синтатичким, стилистичким, већ и по ње№вом културнбм и духовном значају, јер је језик основни пзражпј самодуховности и својекултурности народа. У Нас утолико важнији што је, у исто време, и једини потпуни споменик нашега духа који нам је безмало сачуУан у целбстМ Кроз векове. Српски јеЗИк је дубок избОр и наших самосвојних духовних , схватања на живот и свет од векова. Да лИ је то случајно што у нашем језику имају иСти ко'рен: светлост, светост И прбсвета? Ја скромно мислим да то није случајно настало већ да то истиче Из схватања српскога човеКа о тим пОјмовИма, сбима њИма је зајеДничко светљење и материјално и Духбвно и у целом животу. У српскбм језику имају исти КОреН еера', верОВањб; в'ербвати, веран, верност, вереник, веренИца, верити се. 3;:р духовпн Изббр из кога потичу ти појмови није те речи стборио из свОјих властитих погледа о тим различним човекоШм односима? Власт, влада, владати, имају заједнички корен са владати се (поНашати се), опет из схватања нашег духовног да власт и влада морају и да владају и да се владају како треба. Слава, Крсно' име, и слава глорија, каже се српски истом речју. Част, хонор, и част конвивиум, ■Јакође се исказују истом речи, а то потиче из схватања српскога духа о госту и гостбљубљу, јер стари Срби Нису давали част, конвивиум,- зато што су то сматрали неком конвенционалношћу већ зато што је то по њиховом духовном схватању било част, хонор и домаћину и госту. Зар не излази из друкчијега духовнога схватања и погледа на свет Кад у српском језику кзлазе из истога корена 5кив, живот, Живети, а з^тим и жшоШња, живинче, живина? Из заједничКе основе потичу и честит, честитост и честитати, као што се истоги речи хвала ознаЧава и похвала некога и захвалност некоме. Односе према чбвеку, људима, Србин изражава у нсколико прелаза. Он зна за човечанство — свет који се састоји Од народа и људи. Он познаје човђштво, а то је моралну заједницу људи, ј он познаје човечност као понаШање човека према човеку, али он зна и за чојство-јунаШтво посебне врсте којим чоВек брани другога од себе самога. Принцип раван начелу: љуби свога бли-