Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

саздао Ооо осе Ооо док оде о ово обод словског Факултета духовни судови би могли добити солидно спремне људе, људе са опробаним знањем наше религије, општег црквеног права и права у опште. Само би тако те установе биле на оној висини, какву захтевају идеално хришћанство, духовна култура и потреба времена.

Осећале су се, дакле, и цениле потребе црквене још деведесетих година прошлога века. Желело се, да свештенство добије што веће, савременије и пуно научно теолошко образовање. Црквени организам је био жудан, као и данас, људи са више стручне спреме, религиозног жара и идеализма, људи, који би срцем, вољом и интелигенцијом одговарали захтевима религије и потребама новога доба за васпитавање народа. А као несумњив и очити доказ да се у то доба интензивно тежило и радило на отварању Теолошког Факултета у Београду — послужиће завештање, последња воља, то велико дело наше племените добротворке Госпође Драгиње Ст. Петровића. У тестаменту се изрично наређује, да се из њенога Фонда, поред осталога, првенсшвено материјално помажу и издржавају сиромашни студенши-теолози на нашем Богословском Факултету и то студенти из свих српских покрајина равноправно.

Њена жива љубав и дубока вера у корисност Православља за српско племе, сасвим логично, упутили су је, да после саграђене дивне задужбине, светоникољске цркве на Новом Гробљу, завешта и остави, по смрти, сву осталу своју имовину — уштеђевину оној омладини, која ће се посветити Цркви и напајати Божанственом Науком на Богословском Факултету у Београду. Многе је планове, пре тога имала, слушала је разне савете, размишљала је од сваке руке како да према својој моћи помогне народу и Цркви. Најзад се одлучила за Богословски Факултет, за будућу омладину, која ће прихватити тешко бреме народног и црквеног живота.

ОСХОбХОбХобхоохоохоо | — п10— ОбхосхоохобхоОбхоохоо