Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

сеобе зовезовевовезовс ово ове око ос ос

сала свој земаљски рад као српкиња а име своје и Станојлово овековечила за сва времена у Српству.

_Овим је она, сем тога, потврдила познату, стару истину, да тежити за побољшањем погодаба за живот није исто што и запасти у ропство ствари и новца. С моралнога гледишта та је тежња законита само дотле, док не пређе у недозвољене форме. И све док јеу дозвољеним границима, човек је слободан и у могућности је, да се не ограничава једино бригама о насушном хлебу, већ може да мисли и на задовољавање својих духовних _ потреба, да активно тежи умном, моралном и естетском свом развићу. Драгињино одрицање од раскоши и сувишних удобности у животу, њено ограничавање у личним потребама, штедљивост — има велику вредност и морални значај баш за то, шшо је шо одрицање и ограничавање било добровољно и предузимано у име више идеје.

__Овим дивним њеним примером, може се донекле објаснити и позната загонетка: зашто, например, хришћанство не устаје директно и одлучно против приватне својине, не противи се, чак и одобрава да се човек може одмерено бавити бригама о своме материјалном стањуг2 Јер, далеко од тога да пођемо стопама бољшевичке утопије, морамо признати, неизопачено, истинско хришћанство је од увек, по својој суштини, противник приватне својине, која упропашћује људе, исто онако, као што никада не може бити ни на страни оних, који у име Христа, правдају и налазе „велике користи“ за појединце, народе и човечанство у избезумљеним ратовима.

Хришћанство захтева потпуну сиромаштину и може у том погледу само чинити концесије, што доиста много и премного чини, снисходи слабостима људским кад с једне стране високо истиче, у име Христа, одрицање од земаљских блага а с друге — допушта да се и без тога одрицања може задобити спасење.

ОБХОСХОСХОСХОСХОСУОО | — #41— ОбСУООХОБУОБХОСХОСУОО .