Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

безобкзовсе зове осе возове ове овса воска

чедо Твоје удостојио велике и необичне Милостши, да благословом Твојим подигнем ову "свету задужбину, као дело руку мојих. „Прими је, о, Боже Свети, и узми под Твоје моћно окриље и изли Твоју велику Милосш на њу и на све нас, те да вечно служи прослави имена · Твога !“...

Овде је г-ђа Драгиња зајецала. Више није могла говорити. Сузе њене и искрена молитва узбудише приприсутне, који са влажним очима придружише и своје "жеље молитви ове ретке хришћанке и српкиње.

По изласку из храма, седи поглавар и Митрополит, Господин Михаило, свечарка-ктиторка, сакупљено представништво општинско, многи виђени грађани и грађанке града Београда искупише се под хладњак, који је био нарочито припремљен са јужне стране од цркве. Ту је, такође, на свечан начин пререзан славски колач и освећано кољиво. Богословски хор уметнички је пратио и изводио не само пригодне обредне, црквене песме, већ је, по том, за време одмора и служења гостију певао и познате хорске, патриотске песме: „Наш заштитник Господ Бог“, „Са Авале Оро кликће“, „Еј, трубачу с бујне Дрине“, „Рек'о нам је Бог богова. „Величаније Св. Николи“ и т. д.

Затим је у присуству ктиторке, свештенства и и осталих гостију Високопреосвећени Михаило својом руком уписао у споменицу кога је дана храм освећен и коме свецу посвећен, после чега је, опет, побожна ктиторка својом руком написала, да ову задужбину предаје Београдској Општини.

Предајући кључ од цркве, г-ђа Драгиња рекла је пред равнини „Општине :

„Господо и браћо, предајем вам овај свети аманет

на- вечна времена с молбом, да га чувате, те да поји у славу Богу а на радост и утеху свију вас".

ОБУОБУОВХОБУОСЖХОСУОО | — 63 — ОСУОБУОБХОСУОБМОВУО)