Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

ба довке око с ОКО са ОКО С ОКО Се О Се О СЕОСКО СЕ Ооо)

Тих дана наумила је и наша добротворка, госпођа Драгиња, која је и иначе била велика поклоница Русије пи Православља, да на известан начин обележи своју безграничну радост а символички доведе у везу руску и српску душу.

Преко пријатеља својих она је пронашла у јужним нашим крајевима, тамо на Косову, једну некада српску а тада поарнаућену, стару породицу, која је у великој тајности и стотинама година свето чувала један историски, српски Крст. То је био Крст од часнога дрвета, са дивним старинским дрворезом а по предању нађен, одмах по свршеној Косовској Битки, баш код нашега цара Лазара. Заинтересована још много раније за сву нашу ргликвију, г-ђа Драгиња оцени да ће најбоља употреба ове националне светиње бити, ако је, приликом крунисања, пошаље, као свој поклон, младоме рускоме цару. За то одмах, преко родољуба, откупи од те арнаутске фамилије тај Крст за знатну суму новаца, да га нашим најбољим кујунџијама, који уметнички изградише до савршенства диван оквир, од сребра и злата, са одговарајућим постољем.

Кад је Крст, висок тридесет и пет сантиметра, био потпуно готов, однесе га госпођа Драгиња Митрополиту Михаилу с молбом, да поново над њим изврши чин освећења. Митрополит је 21. маја, на дан цара Константина и царице Јелене, служио свечану архијерејску службу у Саборној цркви. После службе изнет је овај знаменити Крст на средину цркве, па је том приликом Поглавар лично извршио на свечан начин чин освећења а у пригодној беседи побожним присутницима објаснио и дотле непознату историју Крста и, најзад, какав смисао он собом представља, као дар новоме рускоме цару. Црква је била пуна света. Сви су били врло пријатно изненађени а одмах, по том, путем јавности, и цео је Београд сазнао за овај и отмен и патриотски акт наше увек будне и оштроумне добротворке.

ОСХОСХОСХОО ХО хобхоо - 72 ООХОСХОСХОСХОО Ооо