Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оезовсове зове ове зове ово обрео особе

нисмо имали. успеха, јер бугарских калуђера беше много више по броју а та је околност врло пресудна била према штатутима светогорским. И да не би изгубили и оно мало права и присталица у Хилендару, надлежни су се трудили да искористе сваку прилику, сваку добру понуду, која би нас колико -било подржала у тешком парбењу са Бугарима. .

Одредивши се тако као присталица српски, Кирило је, наравно, имао и непријатности од стране Хилендарске управе, од Бугара, али је за то утолико више био упуЋиван на нас за све своје жеље и потребе. И наши су му, доиста, у свему излазили у сусрет. Кирило је често долазио и лично у Београд, доводећи собом и другу сабраћу, да ступе у ближе везе и познанство с мередавним личностима, нарочито с Митрополитом Михаилом, који је био веома активан у свима црквеним, заграничним проблемима. Доцније су два таква руска монаха примљена о нашем трошку у Државну Штампарију ради изучавања графичке вештине.

Читаоцима нашим, после овога, неће бити тешко погодити, да су ови руски калуђери посећивали и Духовну Мајку, нашу добротворку г-ђу Драгињу. Заинтересована за судбину Хилендара, и она је, по препоруци црквених личности, указивала пуну пажњу и особиту предусретљивост према овим нашим пријатељима, који, за чудо, нису марили за Бугаре, што беше случај, готово, са свима осталим Русима.

И они су, дакле, врло често бивали у посети код г-ђе Драгиње, водили опширне разговоре а често доносили и по какав незнатан поклон из Свете Горе: иконе, бројанице, или какву црквену књигу.

Обавештена у довољној мери какве би користи могла имати од ових Руса српска ствар у Хилендару, она се одлучи, да тим калуђерима пошаље на дар један лепи скупоцен крст у знак нашег, српског признања за под-

овжовжовжовжовжовжоо | — п— еежовжсвжевхсбжесжов.