Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оо0о0ооо осооооовооооооооооооосоооосооооооооооовооооооооо осооосоосоосоооооооооооооовооосоо00о0о00о000

оееоеооовооевевововооооооооеооовооооооооооовоооооо 8

МОНА ВАВА а

5 оољовоооовевовоооооооооооооовоооФоОвовОвООооОоооо 8

2 000000000000оосооососоооооооооооооооооосооооооо0ооосоо0ооосоосоооо0о0о00оо000оо00о000000000000009000

0000000000000000 000000'

Драгињина смрт

На заранцима живота свога Драгиња је осетила један озбиљан дефект у организму. И код ње се, као што је то случај са многим пуним и корпулентим особама, појавила већ у тежој форми артериосклероза са маном срца (Амћемно-Зсјеговј5 сит Муосога 5). Само њена ведра присебност, савесно испуњавање прописа дијететике и познати лек у борби са том болешћу, Пјвајеп — само се тиме може објаснити што јој је у неколико махова успело избећи претећој катастрофи. За то је ипак њено лице, као и укупно стање здравља вазда, и кад је прешла седамдесету годину, на честе посетиоце чинило утисак потпуно здраве жене. Једино ближи сарадници њени и укућани знали су, да је озбиљна бољетица неизлечива, Дамоклов мач, који виси над главом и драгоценим животом добре ове душе.

Било је то једнога мочарнога, јесењега дана, лицем на српског светитеља и мученика Светог Стевана Дечанског, на Светог Мрату, 11. новембра 1901. год., а била је недеља, — кад њој у вече, око осам сати, изненадно позли. Осети необичну малаксалост и гушење. Драгиња паде у постељу. Њена верна Јула, један добри чичица из прека (отац тадашњег Митрополита рашко — призренскога г. Нићифора), који се ту затекао као гост, затим поштоваоци, који су се, случајно, задесили

ОХОСХОСУОООХОСХОСУОО | — 85— ООХОСХОСХОСХОСХОбКОО