Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

Министарство Просвете за доказ пажње и захвалности наредило је дводневни распуст свих престоничких школа. Београд, тада још мала варош, оплакивао је искрено и дубоко покојну Драгињу. Око одра покојничиног већ су на окупу: Митрополит Србије и Архијепископ београдски Госп, Инокентије, епископи: Сава и Никанор, свештенство, професори, многи грађани и ученици Богословије. Држе се помени. Богослови читају, наизменично, псалмове а свештеници столпове јеванђелске. Дом Станојловичин, у улици Краља Милана, где је сада „С. Књижевна Задруга“, препун је и сиромашног и бољег, мушког и женског света. Свака родољубива српска душа, хитала је да покојницу на растанку још једном побожним погледом признања осмотри на њеном самртничком одру.

Одбор Фонда обавестио је грађанство о смрти Драгињиној овом посмртном листом:

1

+

Српска мајка - добрствсрка, ктиторка хргма Св. Николе, основатељка Фонда за просветне циљеве

Драгиња Станојла Петровића

испусти своју племениту душу пссле кратког боловања ноћу 11. св. месеца у 11 чассва у својој 72. години.

Тело покојнице пренеће се данас у три часа по подне из стана (Краљ Миланова улица бр. 75) у њену задужбину — цркву Св. Николе на Новом Гробљу а опело извршиће се сутра у 10 часова пре подне, после заупокојене литургије у истој

цркви. 12. новембра 1901. год. у Београду. | ОДБОР Фонда Станојла и Драгиње Петровића

оходожосжосхбожхооход = — 8 — ООХОСХОСХОСХОСХОбОо