Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

7

(Лист 59. Стр. 1. Котруљић јасно одређује природу менице примером трговца, који би, рецимо, желео да из Каталоније у Напољ чоху добави а за који би му позао у Барцелони ваљало имати на расположењу 1000 дуката. Самоме лично новац носити или га пак при ондашњем мучном и несигурном поштанском саобраћају онамо слати готово би онемогућило саму куповину. (О тога напољски трговац тражи у Барцелони трговца, који обратно за Каталонију робу из Напоља добавља и полаже новац напољскоме продавцу робе, који му зато издаје писмену наредбу, упућену своме дужнику у Барцелони, да новац |1000 +), који њему за робу дугује, за његов рачун положи продавцу чохе из Барцелоне, тако да се па тај начин међусобне обавезе плаћаља потиру (без преноса п пошиљке новца) једном простом упутницом илп наредбом повериоца дужнику, да новац у своме месту за његов рачун другоме положи, (Лист 32. Стр. !—>.). Међусобна плаћања готовим новцем замењују се у самој ствари дакле писменим наредбама, које постају трговачки новац, који при продавању (преносу примања на другога — жирирању или индосирању) пре рока плаћања има онда и своју нарочиту цену курс меница — према разним роковима, помесним новчаним погодбама и сигурностима плаћања, као и према разној тражњи и понуди. (Лист 33.. Све ове равне погодбе и прилике ваља трговцима при продаји и куповини меница добро познавати и према томе онда умети и цене меница тачно срачунавати (арбитража). „Познавајући све то као основу, вели

1 „ЈЕ совт Фустватенбе 81 сатђја, зесопдо ФШустве рабме, с Фуегзе изатге зопо“. Лист 35. Стр. 1. Треба, вели он, имати добар кредит па пијацама на којима се мепичне размене плаћања врше и познавати им разне обичаје различан узо меница, („Кил Тез беттез Чез сћапсез“, вели се у Фрапцускоме преводу. — За пример Котруљић парозито паводи барцелонски узо меница)