Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

менпта глава, у којој је, као што већ напред видесмо, по признању самих најновијих италпјанских стручњака први пут у светској књижевности научно изложена природа и суштина дуплога књиговодства.“ Пошто је Котруљић у научним пспитивањима, својим прешао све важније моменте ондашње кредитне организације п изложио трговачку сигурност, садржану у установи дуџлога вкњиговодства, он се најзад још у нарочитој глави — Сар. ХЛ : РеЏа Зтситтја еђ Азз1битаћотт“ — бави п пштањем о осигурању трговачком, имајући наравно поглавито у виду ондашњи најстарији облик поморскога оспгуравања |(коносмана). Већ у самоме почетку ове главе он утврђује, како је „осигуравање једна веома добра п корисна ствар, и то

служи међу тим у нас и по тростом и по дуплом књиговодству за отварање партија (фолија) појединим пословним пријатељима или муштеријама, али се у овакав партијалник хе разводи цео капитал. Укупан каштал пзложен је у ипвентару (пуепгате) плп попису, који Лука Пачоли помиње на првоме месту у своме делу о књиговодству па ог. 1496. где он пнвентар већ зове „основом књиговодства“, што у пстани по данас вреди за оба система књивоводства. Међу тим баш то, што Котруљић нарочито напомиње, хако се у главњу књигу има да уведе цео капитал, сведочи до очигледности, да је он сасвим одређено имао на уму само дупло књиговодство. — Ручне књиге (првобележнице, штраце) постоје у нас у свакој трговачкој радњи (има их често п повише разних: за дневне пазаре, трошкове, наруџбипе, порупбине итд.). Немачки закон пропшеује међу тим п посебно вођење ручних књига или првобележника и блатајничких (Реша-Хова пала Сазза-Висћ).

1 1 ако Лотруљић пштде нарочито не помиње да се овај начин вађења књига односи на дупло књиговодство, пшак, како вели Кајл, не може о томе бити сумње, нарочито кад се узму у обвир ове три главне, у овом Котруљићевом пзлатању садржане, напомене:

а) да се у журнал има да заведе цео капитал, дакле сви елементи имовине једнога подузећа и отуд у главну књигу пренесе, при чему нарочито пада у очи, да Котруљић инвентарисање никако изреком п не помиње;

0) да се почетком сваке године из главне књиге пма да изводи главна биланција; п .

в) да се сви добици и губици имају да пренесу на рачун капптала (Кара опбо), дакле остављајући на страну рачун добитка п губитка, у чему је садржана процедура, коју тек мпого доцније сусрећемо још само код Валентипа Менсера и овде онде код Волфганга Швајкера тодипе 1549.“ В. Клљет, па стр. 24—-55.