Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

101

смо до арнауташког села Враголиј е, где нас Арнауташи нудпше, да им бар једпо вече будемо гости. ОбеЬасмо то учинити другом приликом. Бајрам ме je после тога чешће посећивао, а кумом je назпвао и свакога онога, који из Србиједође. Он ми je казивао, како je досељен у село Добрево из села Гунцата у призренском округу, где му и сада opaha живе и где постоји српско гробље и у њему гроб његовог деде Стола, који je ту сахрањен као православии Србин и који гроб сви у његовој породит! и сада зову ôeda Сталин гроб. Стола je био отац Бајрамовом оцу Авднји. За доказ колпко Арнауташи цене и уважавају кумство, да наведем и овај пример; Мој пок. отац био je кум Вејселу ЦатиФОвићу из Дешиловца, у срезу добрачном, још пре 50 —6O година. За време српско-турског рата 1877, год Вејсед je напустио Дсщиловцо и настанио се у селу Талпновцу на Косову, близу Феризовнћа. Кад сам ja у 1890. година дошао за консула у Приштина, Вејсел ме je посетио и кад ме je видео, плакао je од радости као мало дете. За све време мога бављења у Приштини долазио ми je чешће са си иови ма својим и у вок доносио питу, погачу и печено пиле. Запамтио je имена свију мојих у Нишу, и за свакога ме je по имен у питао. Вејсел je сада старац од својих 75 —BO година Неколико ми je нута долазио чак и у Скопље.

]) Земља, i-ьена родноет и етање Срба на Коеову. Косовска земља je по крајевима Косова више црвенкаста, по средини пепељаста, а око села Ливађе, Коњухе, Г азиместана и до близу Глободернице црнпца. Земља je родна и местимице боље роди на суши него кадје кишовито лето. Оранице, ливаде, утрпне и нашњацп помешани су, те се тиме смета развпјању сточарства. Кад би се сва косовска земља разумно парцелирала ir поделила, могло би се на Косову населити join два пута толико становника колико их je сада. Земља се обрађује на прпмитиван начин, али je жетва