Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

103

деиојкс, младнћи и деца незнају за весеље ни о највећим празнпцима. Има села, у којима млађи нараштај не зна каква изгледа свиња, јер je не смеју имати у селу где су насељени Арнауташп. Весеља сеоска на сеоским саборима престала су. Чим девојка дорасте у 14. годину, родитељи je морају крити, јер иначе уграбиће je Арнауташп У Приштини и по свима другим градовима у северној Старој Србији, чим се спусти први сумрачак, нико не сме да остане пзван своје кубе. Свакп се затвара у своју кубу, из које не излази док добро не сване, а ноже се замислити како je тек Србима у селима, који су остављени на милост и немнлост разузданпх Арнауташа. Сила турске власти извршује се само над Срби.ма. На позив власти само Срби долазе. Све дације само Срби уредно плаћају, па су ипак остав.ьени без заштите. Потпуно je оправдана она изрека: „За Србина нигде мира ни весела данка 11 . Србин се тешко решав а да напусти своје оггьиште и без велике муке и невол>е он то не чини. Он трпи и сноси, али кад јади у подгрлац дођу, он убија насртача, оставл>а своју кућу и своје имање и бежи да тражп склонпшта за своју чељад, па се враба, да се свети онима, због којпх je ни крив ни дужан морао напустити своје огњиште. На овај су начин напуштена читана села и отуда je дошло расел>авање Срба а насешавање Арнауташа. За пример да нав-едем само то, да je у 1890. години на Косову било 3150, а веб 189 8. године само 2400 сриских куба. Дакле само у ток.у осам година расељено je са Косова (приштинска каза) 750 српских домова. Ове 1898. године свирепства над нашим сународницима превршише сваку меру. То зло стање, нагнало je српску владу на озбиљнији корак код Порте, те je ова одредила комисију под председништвом султановог ађутанта Сеадедин-паше, да извиди зулуме против којих се краљевска влада жали. На захтев краљевске владе у тој комисији будем одређен и ja као члан комисије или као комесар од стране Србије. Сеадедпипаша долази у Приштину и собом доноси списак почшьеипх зулума да по њима учини извиђај. На моју