Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

105

нога, сам join из раније познавао. Овај не само да ми je потврдио тешко и несносно стање Срба у Пећској нахијп, на Косову п другим нахијама, но ми се и сам жаљаше противу таквога стања. Поред осталога он тада рече : »Још док имамо Србе чивчије, можемо се рачунати за господара чивлика, а кад се они раселе и на ньихова места населе Арнауташи, онда и нисмо више господари чивлика. Кад се Арнауташ насели у чпвлик, он je само 2 3 године миран и даје четвртину господару ; али чим начини кулу, он постаје већи господар од правог господара“. У Пећској нахији вели Халил-паша, ни један господар чивлика не сме отићи на GBoje имање без јаке оружане пратње. Халил-паша Махмуд Беговић после убиства Алипаше Гусињца 1889. год. узет je да вршп овога улогу, а то je да Фанатизира Арнауташе противу Србије и Црне Горе, ида чини све што би Србе раселило са простора између ове две српске државе. Но како се он у томе није показао подесан, ј ер се то са његовим начелима није слагало, а ипак се о гьему као човеку од уплива, морало водити рачуна, то га на предлог Дервиш-паше поставе за мутесариФа у Сјеницу, а на његово место узму Хаци-Мола Зеку Буберца, такође из Пећи. Зејнула Беги Бешнра бег Махмуд Беговпћи једне ■су Фамилије са Халпл-иашом. Бешира-бегу су дали за саветника у Цариграду само да га отргну из Пећи да не смета Хаџи Мола Зеки. При поласку за Царпград Бешпра бег посетно ме je у Скопљу Халил-паша има два сина : Хасан бега и Нуман бега. Ретко, али тек има, у по некой Арнауташнма насел>еном селу, да je остала само једна српска кућа и да ова више и не говори српски. За пример да наведем овај случај : 24. августа 1890. године дођоше к мени Милош Илић-Лилић, из села Муховца на Косову, жена му Неда и синчић Јурго, који нису знали српски већ само арнаутски. Побегли су из Муховца, ј ер су их Емин, Абдулах и Ахмед, браћа Мехмедовићи, из истог села, приморавали да се потурче, с претњом, ако то ие учине,