Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

114

12 1 2 сахати. Путем, који води поред села Врниде, којо нам остаје лево на 400 метара у IVi сах. стигосмо у Невољане, одакле настаје клисура, којом смо ишли више од једног сахата, а кад смо од ове скренулп лево после по сах. путовања пзашлп смо на диван предео, који носи навив Крал>ица и којп под тим именом заузима простор од 7—B километра у дужини и щирини. И колико се више приблпжавасмо арнауташком селу Пољанцу, све боље смо могли посматрати северозападно Рожајску а западно Жльеб и друге планине као п ону провалу иду Ни из ПеНи за Ругово. На јужној иак страни видели смо планине Коритњак и Паштрик. Краљица je покривена ситном, али густом а местимице и одраслом шумом. Са њеног положаја затвара поглед на Косово планина Чичавпца. У 4 сах. по подне стигосмо у село Пољанце. Horn ав одавде прошли смо не много далеко од арнауташког села Лауше, близу којегаје био конак срески, ко] и су Арнауташи на дан Св. Саве 1891 године до земље порушили, a кајмакама и његово особље протерали, те од тада ни сада joui у Дреници нема никакве државне власти. Сва села дреничка сада улазе у састав среза вучитрнског само по Форми, j ер Дреничани неће да чују за државну власт. Кад смо се приближили Девичу, Фека je пуцањем из револвера дао знак за наш долазак. За овим смо чули звечку гвоздено клепало, ко]е je звонило све до уласка нашег у манастпр у сахата.

г) Манаетир Дгвнч. На 200 метара од манастира изашао нам je у сусрет отац ТеоФпло, старешпна манастира девичког, а при улазу у манаетир дочекали су нас: Јеромонах Сава, поп Тодор из Вучптрна и све манастпрске слуге и неколико Арнауташа из околних села. Пошто се са свима поздравпемо уђосмо у цркву, у којој je тада одслужена вечерња. Црква je храм Ваведежа а у њој je и гроб светога Јанпћпја дев[lчког. Црква je мала а над њеним сводом подпгнута je као другн спрат црква Светога