Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

160

лопов успротивно овом решењу, онда покрадена им a права да од лопова отме што у вредности, колнко je покрадом оштећен, а ако то не може, онда објавп да му лопов дугује крви. Она два старца од покраденога траже и два подказивача, ако се нема довольно вере у једном. Кад се између двојпце десп какав спор, обе стране пзаберу два или три поштена стара човека и њихову спорну ствар саопште и оставе њима на решење. Они се онда за два, три или впше дана, по важности спорног предмета, промисле и ствар узму у претрес, и пошто га најтачније један другоме разложе, донесу решење, које парничарима саопште. Ако на донето решење обе стране пристану, онда je спор окончан. Ако ли пак једна страна цзјави, да на то решење не пристаје, онда с уди je стану на страну онога, који je на њихово решење пристао, и другу страну силом принуде, да регаење као правплно призна. Догодп ли се, да обе парничне стране не пристану на донето решенье, онда се ствар оставља на вол,у парничарима, да се сами равнају како знају. б) 0 дужности насирам свог а племена и о наследству. Сваки je дужан чуватп и бранити част и право како својих најблпжих у породицн тако и целога племена и помагати их, кад им каква помоћ буде затребала; При одбрани од каквог наиада и жене су им у iioMohii. Кад се затворе по кула.ма, жене им пуне пушке (то je било онда, кад су пушке биле предњаче' и чине све друге олакшице, које су оне кадре учинити, па су ппак женске по закону Леке Дукађпна искључене из наследства и само се мушка глава рачуна као потпора у породицн и племену. Све имање припада само мушкима, а никако женскнма, па оне биле малолетне, одрасле, удате или неудате. в) 0 женидби и yòaju. По свагдашњвм обичају нико не можо узети себи за жену девојку из свога рода или племена. Жене се никако и ни од кого не крију. Ко он се усудио оженити се из свога рода или племена, таквом се суди као нарушитель у народи их