Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

68

из којих овде износим само један део као пример још ондашњег бугарског узурпаторског рада за побугаравање Срба у Скопљу : „И тако почетном августа 1871. године почео je »Призрен« пзлазитп на оба језика: турском и српском, »Те јесени поплава беше учинила огромне штете у шпиком мутесарпФлуку, и још по другим местима у прпзренском вплајету, те je тако СаФет-паша био ирпнуђен, да лично пропутује сав подручни му вилайет и пзда потребив наредбе. Полазећи на пут по вплајету, понео je собом и неколико бројева »Призрена«, који je, како рекосмо, почео скоро пзлазитп. Кад je СаФет-паша дошао у Ниш, он je пзмеђу осталога упптао прве нишке грађане, а имоном баш Мику Адамушевпћа: да ли могу да читају и разумеју оно што пише »Призрен«? На то му Мика и свп осталп одговоре, да je то њпхов језик, којпм говоре и којим су их матере научиле, за то га потпуно и разумеју. „СаФет-паша je тада предузео пут по своме вавплуку, и свуда je добпо од хршпћана благодарност, што званични лист валилука пзлазп на њпховом језпку. Он je прошао том приликом Пирот, Лесков ац, Врање, за тим je обишао цео садањп (а и тадашњп) скошьанскп мутесарпФлук, који сачињавају: Куманово, Кратово, Штип, Радовиште, Кочане, ЬСриворечка Паланка il др. и дошао je у Скошье. Ту му дођоше у конак да га добродошлпцом поздраве неколико хришћана мештана, међу којима беше некакав Тодорча ћурчпја. Поред осталог разговора, СаФет-паша се хвал>аше, како ho сваког дана бити све боше у његовом вилајету, a пзмеђу већ постпгнутих успеха на побољшању стања, он рече да je и то, што je покренуо лист „Призрен“. Тодорча ћурчпја био je потплаћен бугарском пропагандом, и за 150 турских лира беше се одрекао GBoje српске народности и прпмио бугаризам. Због тога он и од говори СаФет-пашп, да je то добро учини о што je покренуо у Призрену лист, али je рђаво што га вели ми не разумемо, јер нпје на бугарском језику. Видевши паша дрскост Тодорчину, сети се да су то бугарски плаћешиш, па одмах нареди љу-