Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

80

хода својпх чпФлука, a сиротнији продавали су дуван и луле. Од заната пре 30 година Турци су знали само берберски, сарачки, касапски, налбантски и табачки, и ти еснаФи, сем касапског, били су готово привплегисани само за мухамеданце. Сва остала трговина и сви остали занатн били су у српским рукама. Пре 30 година, о пазарнпм данима, у Прпштини преовлађивао je српски језпк, jep се Србн ca Косова не беху раселнли толико, колико je то наступило после српско-турског рата 1876., 1877. и 187 8. године. Сада се више чује арнаутски но српскн језнк. Једно, дакле, то, што je све мањи број Срба се.ъака на Косову, све су то мање Срби у Прпштини и пазарилп, а друго и што je железничка пруга приблпжила Солун Прпштини, то су се и Турци латилп трговине, а нарочито после доласка мухаџира из Ниша и Лесковца, који се у погледу трговине и заната од приштинских Турака у млогоме разликоваху, jep су мухацири вреднпји и предузимљивиј и од прнштевачких Турака. Од како je нрорадила железница од Солуна до Митровице, трговачке су везе из данашњег вилајета косовског и целе Старе Србијо са Београдом готово престале. Солун je повукао себн сву Стару Србију. У томе погледу Солуну ништа није нашкодила веза српске жељезнпце са солунском. Србн трговци у Прпштини у три маха су и од пожара страдали и пропадали да једва ако сада има 3 4 куће, које се могу рачунати као имућне, алн ни приближно оном имућству какво беше пре 30 —4O година. Први пожар био je у августу 1859. други у септембру 1863. и Tpehii у 1881. години. Другим пожаром су Србн коначно матерпјално пропали. Сва три пожара, а нарочито пр&и и други намерно су извршени мржњом Фанатизма, да се Срби матери] ал но утуку. У погледу матери]алне пропасти Срба, мање више исте су судбине са Приштином и остали градови у Старој Србпји. Поред о стал их сметња, које су чшьене Србима да се материјално подигну, Турци су у Прпштини одре-