Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

82

Милан Ковачевпћ. Сви писменпјп Прпштевци љегови су ђацп. Он je оставпо Приштину у 1878. годней. Умро je у Пироту као учитељ у пензијп. У Прпштпнп je оставио добру успомену. Сви га се са благодарHonihy cehajy. Био je учите л> и у Врању 21 ). После њега па све до 1890. године Приштевска се школа није могла оохвалити напретком. Готово за сво то време био je учитељ Стеван Марковић, који je на том месту одржаван једино због црквеног певања. Овај je сада књижар у Приштпнп. Новији напредак српске школе у Приштини датира се од 1890. године, када су за учитеље примљенп Стојан Капетановић и Босиљка Костићева, којом ce je y 1891. годпни оженио Капетановић. За новијп напредак школе од 1890. до краја 1892. године сви су приштевачки Срби били једнодушни а нарочито су се у томе одликовали : прота Стеван Костић, Мана Филиповић, Благоје Јовановић, Стеван Хаџп Арсић, Наста Арсић, Таче Несторовић, Пота Аксентијевић, Браћа Костићи и још многи други. У 1890. годпни био je учите.ь y Приштини и Михаило Ђорђевић из Приштине, кога сам поменуо као учпте.ъа у Бујановцу, а у 1892. били су учите.ьи у Приштини joui и Јанићије Ђурђевић из Липљана, Михаиле Јовановић из Гњилана и Христина Ђурђевићка. У 1889. години за врло кратко време били су учите.ьи ; Јосиф Студић, Трајко С. Марковпћ и Јелена Дробњак, алп ыпсу могли опстати ни хмесец дана због сметња које су им чшьене од стране турских власти. У Приштини се родпо и Јоспф КостиН тридесетогодишњи неуморни учптељ у Лесковцу. У Приштини Срби имају проту у лицу честптог Стевана Костипа и три свештенпка ; попа Харитона Милошевпћа, попа Станоја РашиЬа и попа ЈосиФа Спа enha, а само једну цркву, која je храм Св. Николе. Она je подпгиута на темељима старе цркве у почетку XIX. века. По спо.ьашностп и не личп на цркву, и у

2 0 О учптељу Милану Ковачевићу впдп у часоппсу „Учптел.“, •св. VI за igoy. г., чланак : Школе у Врању и околпнп пре ослобођегва 1878, год., од Дтштрија Марчпћа, професора.