Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

87

на турском il сада излази у Скоплу под именем »Косово« као орган косовског вплајета. На српском je језику „Косово“ излазило од септембра 1884. до краја јануара 1886. године. Њега je на турски уређивао прво мећтупчпја (први секретар вилајета) а после и неки Хајрулах оф о иди ja, младић и прогнаник из Цариграда због његовог слободоумног држања. Говорило се да je он био студент неке више школе у Цариграду па je као политпчкп кривац био прогнан у Приштину. » Косово“ je са турског на ерпекп преводио Хасан еФендпја, бив. шеф полпције у Скоплу. Родом je био Ђаковац, али дуго живећп у Босни научно je српски чптатп и писатп. Словослагач je на српском био Тривун Ж. Радпвојевпћ из Призрена, сада свештеник у Призрену. Тада je у Приштпнп одштампана и једна читанка за српске основне школе. Поред железнпчке пруге Скошье —Митровица, Приштину везују и овп колски друмови: Друм Приштина Скопле Качанпчком клпсуром, поред железнпчке пруге. Друм за Ги.плане п дале за Бујановце, где се спаја са друмом Врања Куманово Скопле. Друм Приштина —Призрен преко Липлана и Штимла, а пречи преко Зборца. Оба излазе на Црнолевске ханове. Друм Приштина —Вучитрн Митровица и дале за Нови Пазар. Друм Приштина Подујево —Преполац за Топлпцу, Пут пдући од Приштине за Велику Хочу иде прековраголпског моста на Ситници па покрај села Слатине, које остаје десно, оданде преко шуме на Корнатпцу па преко дреничког моста р:од села Коморана, где до моста постоји и хан (механа), оданде на село Лопушник, где такође постоји хан, па на Орлат (одавде настаје Подримле Метохија), из Орлата на Црни Луг, па на Малешево и оданде на Драгобил па на Мацаре, .Танчпгате, Милановиће стиже се за 10 сах. од Приштине у Велику Хочу. Овај пут пи je најболи, али се ипак може и колима ићи.