Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

48

Stenografske beieške

ima mesta žalbi, i drugo, da se pretres vrši u prisustvu dva gradjanina i da se o pretresu odmah da rešenje o svemu, što je nadjeno ili oduzeto, ja bih predložio još jedan dodatak, a to je: da se pretres stana noću u opšte ne može vršiti. Zatim slažem se sa g. Kurbegovićem, da policija u stan ne može noću ulaziti, dok se ne pozove. Prama tome ja bih predložio jednu drugu redakciju člana 11., ona bi glasila: »Stan je nepovredan. Vlast ne može poduzeti nikakvo pretresanje ni istraživanje u stanu gradjana, osim u slučajevima, koje je zakon predvideo, i načinom, kako je zakon propisao. Pre pretresa dužna je vlast predati licu, čiji se stan pretresa, pismeno rešenje istražne vlasti, na osnovu kojega se preduzima pretres. Protiv ovog rešenja ima mesta žalbi u Prvosepenom Sudu. Ali žalba ne zadržava izvršenje pretresa. Pretres će se vršiti uvek u prisustvu dva gradjaninaOdmah po svršenom pretresu vlast je dužna predati licu, čiji je stan pretresen, uverenje o ishodu pretresa i potpisani spisak stvari oduzetih radi dalje istrage. Ni u kom slučaju pretres stana ne može se vršiti noću. U privatan stan vlast može ući noću samo u slučaju kakve opasnosti i to samo na poziv stanovnika.« Ja mislim, da bi ovakva redakcija mnogo bolje odgovarala stvarnim potrebama, jer, ako se dopusti, da policijski organi sami ocenjuju, kad je nastupio slučaj opasnosti i kad treba da udju u stan gradjanina, onda treba da se setimo, kakvih imamo policijskih organa u našoj policijskoj službi. Setimo se samo pisara Kneževića i njegovih shvatanja moralnih i gradjanskih sloboda! Setimo se i onih zloupotreba, koje je priznao i sam g. Ministar: da vlasti batinaju i ponašaju se prema gradjanima tako, kako nije dozvoljeno u jednoj pravnoj zemlji, i onda takvim vlastima ostaviti na volju, da one ulaze u stanove, kad same ocene, da je slučaj opasnosti, a to znači, kad hoće, i onda će biti jasno, da bi to bilo direktno opasno, da bi to bilo i protiv javnoga reda i protiv javnoga morala. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Ja mislim, da kod ovoga člana treba obratiti malo veću pažnju i da treba prihvatiti ovo: da se pretres vrši uvek u prisutnosti sveđoka. Taj je predlog pao sa mnogih strana i veoma je važan, pa zato nalazim, da se i o tome članu treba da sporazumemo onako isto, kao što smo se i sporazumeli kod prethodnoga člana. Jer mi baš sada nailazimo na odeljak, koji je ponajvažniji, to je. odeljak, u kojemu su članovi, kojima se ide na to, da se regulišu prava i slobode gradjana, pa zato ne treba žuriti preko ovoga člana, kad ćemo naići na druge odeljke. u kojima ćemo lako doći do sporazuma i gde ćemo lakše moći da akceptiramo ono, što se predlaže, te ne ćemo imati potrebe ni. da se duže zadržavamo radi sporazumljivanja. Tamo iz tih razloga ne ćemo

praviti pitanje od predloženih redakcija, ali ovde, gde ima da se regulišu prava i slobode gradjana i gde se govori o premenama tih prava, treba da se zadržimo malo duže i da nadjemo jednu redakciju, koja će biti što je moguće bolja. Predsednik dr. Momčilo. Ninčić: Ima reč g. dr. Živko Jovanovič. Dr. Živko Jovanovič: Gospodo, pošto su moji pi edigovornici g. Divac, gospodin Gjonović i gosp. Markovič već kazali ono, što sam ja hteo reči, ja mogu da naglasim ovo: Ne možemo i ne znamo razloga, zašto da se iz ove redakcije, kako nam je predložena, izbaci ono, što je kao opravdano bilo- več uneto u Ustav od 1903. godine, t. j. da pre pretresa vlast mora da preda licu, nad kojim vrši pretres, pismeno rešenje i da isto tako po završenom pretresu, a u prisustvu diva gradjana, pred kojima je pretres vršen, ima da izda rešenje, upravo da da izveštaje o nadjenom stanju stvari, tako da ne bi bile moguće zloupoti ebe, koje se sada u tom pogledu vrše, naročito u poslednje vreme. Ali ja moram da pomenem i predlog g. Kurbegovića, koji traži: da se zabrani organima, da mogu ući u stan, onako, kako to redakcija kaže: »U slučaju preke potrebe.« Ovde se daje jedno diskrecionarno pravo organima vlasti, a koliko je to opasno, dopustiti, da u ovakvim slučajevima organi vlasti, naročito policijske vlasti, tumače, kad je taj slučaj preke potrebe, preke nužde, to i sami možete shvatiti. Zato ja smatram kod ovog odeljka kao najvažniju stvar, da ovu rečenicu iz vladinog nacrta treba izbaciti. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Voja Marinkovič. Dr. Voja Marinkovič: Ja ne ću da govorim o predlogu g. dra. Sime Markoviča, jer se s njime slažem i mislim, da će se i ostala gospoda s njime složiti, jer je za taj predlog izneto dovoljno razloga. Što se tiče one druge stvari o pitanju: kad vlast može ući noću u stan, mislim, da je potrebno izvesno objašnjenje- Gospoda smatraju, da se takvom redakcijom, kakvu vlada predlaže, policijski organi postavljaju u položaj, da oni cene, kad je slučaj nužde. To, gospodo, nije tačno: ovom se redakcijom ne ostavlja ništa policijskim organima, nego se stavlja zakonodavcu, da on bliže propiše: koji su to slučajevi preke nužde. Ja ću da vam napomenem, da ovakvih slučajeva može biti. Ja ne verujem, da bi to bilo dobro za slobodu gradjana, kad bi se policija morala mirno šetati pored jedinoga stana, u kome bi se čuo pučani iz revolvera ili bi se čuo jauk, ali niko ne poziva, da se u stan udje. Ja dakle mislim, da ne bi bilo celishodno, da se podneti predlog primi. To je ono, što ja kažem, da ne može biti ostavljeno policijskoj vlasti, kad je preka nužda, nego tumačenje zakona, koji će moći bolje da udje u detalje tih stvari, pa da pobroji, što mi u Ustavu ne možemo učiniti. Na primer nezgodno je kazati u Ustavu: »Osim, ako se u dotičnom stanu čuje pdcanj iz revolvera ili se po-