Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVI. седница 21. марта 1921. године

135

га. што су представници народни из читаве гСраљевине у великој већили прихватили, то значи рушитц оно, што је наша држава створила. Јер госпздо, већина решава. Ја знам, да су господа говорила, како треба чак и нека квалификована већина да реши питање о Уставу. Па, кад je већлла постигнута, ii кад ћемо ’ имати јачу већину, него што је апсолутна већина ca једал впше од свлх изабраних посланика, онда на што говорити о некаквој борби против Устава. Главно јела послетку у смислу пословника, да се с апсолутном већином сврши лтитање Устава, а кад се оно сврши, онда онај, који устаје против овако свршеног чина, протлву закона, који је Уставотворна Скупштина од народа изабрана донела и утврдила, тај олда чини безакоње, тај чини једну неправду, тај се греши о интересе државне и народа свога. Олај, који жели добра овоме народу и који жели. да му народ напредује u да му држава буде утврђела, тај мора да каже: док се не сврши л не усвоји Устав, ja hy изнозити све своје разлоге. али кад Уставотворна Скупштина прихватп и усвоји један Устав, онда је моја дужлост, ка.о добра грађанина, да се л ja на тај Устав сложлм и да се њега у будуће држим. Председлик др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. ■ Сима Марковпћ. (Глас: Моментано је изашао). Има реч г. Кристан. (Чује се: Није овде). Има реч г. Жквко Товановић. Живко Јовановић: Господо, ја случајно морам ла лочнем са једним другим протестом. Г. Милади.нбвић. протестујући против говора г. Дрипкзвића. изјавио је, да су се чак и комунисти слагали и слбжили се с њпма, т. ј. са владајућим партијама. (Лр. Ж. Миладиновић: Ja сам само'констатовао факат, ништа вшпе). Комунистп. господо, до сада нису и не могу бити у сагласности ни на једном литаљу са владајућим партијама. И нас чуди, где су то слагање и ту -сагласност нашла господа из партија. Парочтсто сада не може бити говора о сагласности и ако је не може бити никада - али саца' нарочито, кад та господа из владајућпх партија, кад улраво влада и владајуће пртвзе 1 држе нашу партију под режимом »Обзлале«. Докле год траје тај режим, о сагласности ма у којем смислу. ма којег блажег облика била та сагласност, не може блти говора. Што се тиче члала, о којем је овде реч, господо, ја још па почетку морам да кажем, да сте сада код овога преважлога џита.тва пошли рђавим путем. Не кажемо мл то комунисти вама за то, што се ми бојимо и стреплмо за вашу политику и што се бранимо, да he ваша политика и ваш добар и рђав лут бити лешто, што лама шкоди. Ми то кажемо као чланови овога др.упхтва, као силови ове земље и као људи, као партија, која се о литањима олет преважнлма на дневном реду мора да бриле. А кажем, да сте стали па врло рђав пут, ла овом баш преважном плтању, кад сте заборавили и скора искуства из прошлости, ii све оло, што вам је до избора и ла изборима било рчито казапо, па ипак преко свега тога прешли и ступили погом на пут отворелог нациолалног делтрализовања и хегемолизовања. Одмах да ќажем, да ми против оваковога централизма, против оваквог хегемонизализма нисмо из разлога, који су мало пре пали од господе предговорлика, који су нападали тај целтрализам. Нисмо ми, господо, из тих разлога устали против овога. Традиција,. исто-

ријска прошлост, оно што је било вековима, није то што одређује данаске наше стајалиште. ТрадициЈа, историјска прошлост кажем, и оно што је било под Теодозијем, оно ,што је било под Душаном, није то што нас данас опредељује у овом питању. Оно. птто овде нас интересује, то је што данас у појединим покрајинама мисле и осећају масе. Ако би ми стајали на томе становишту, итто каже историја, што кажу традиције, ми би онда многе ствари, којима данас више нема места ни живота, морали да примимо и прихватимо. Ви то радите, кад монархију усвајате, кад чувате масу фосила n прежквјелих историјских творевина. Ми то наводимо, нису то 'разлози, који нас на та] пут руководе. Али ми казујемо живу конкретну данашњу стварност. Појсдине масе, народи, ттлемена у извесним покрајинама јасно изражавају своју вољу. Ту вољу ви не слушате. Њу ви газите, не традицију, ни прошлост. А ми код тота питања не можемо да ћутимо. Код тога питања не можемо а да не уложимо пајенергичнији протест, што се прелази ћутке, што се насилно прелази преко отворено изражене г.оље народа у читавим покрајинама. Јер ми смо за самоодређење народа у међународним односима. Ми смо и за право самоогтределења и аутономије у унутрашњим односима. Ми као комунисти немамо нлузија, ми осуђујемо класну експлоатацију племенске буржоазије исто тако, као што осуђујемо експлоатацнју националне и интернационалне буржоазије. Ми не мислимо, да he радни народ у Хрватској и у Словенији, због тога што тамо није господар буржоазија бити у исти мах слободан свакога господара. Ми комунисти знамо, да и тамо и -овђе он има да трпи експлоатацију своје буржоазије. Само је ово реч о племенској експлоатапији, односно хегемонији племена над племеном. II ми као што год се боримо за слободу класа, то се боримо и противу експлоатације над племевмма- у овој земљи. То комуннсти морају јасно да иШакву и кад je о томе реч, онда централизам, воји се уводн овим чланом, централизам који се на силу хоће, мора бити разлог за протест. Из тога уазлога и улажемо свој протест и кажемо своје мишљетве. А да се овај централизам изводи на силу ево вам посљедљи доказ. што се тамо шаље за бана tociioдин др. Томљеновић, да и против јасно изражен-е воље народа, насилно спроведе оно, тпто се у овоме уставноме одбору .спрема. И ми комунисти преко тога ћутке прећи нећемо. (Лаза Марковић: Крајности се додирују. Шимрак: Само јелнога застугпптка имамо). Председтшк др. Момчило Нинчић: Господо. молим вас не ометајте говорнича. Живко ЈовановиК: Овим владајуће партије упућују на један пут, који за собом оставља сејање нових раздора. Ми комунисти оптужујемо оне, који те нове раздоре сеју и констатујемо, да се после дугог и тешког порођаја породио овај члан, да се на крају крајева донела одлука, која неће проћи без 'тешкога потреса у земљи одлука, која значи сејаље нових раздора, којима сте ви творци и за чије ћете последице ви носити одговорност. II кад један од господе предговорннка.,. чини ми се господин Миладиновић, каже, да та воља изражена, шгје воља, која потиче из реалних, соцпалних, економских, историјских и националних чиљеница, него да је то кривица појединих идеолога, ја морам да кажем, да мене таква констатациЈа да-