Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

138

Стенографске белешке

Ви сте, господо, несумњиво патриоте; ви служлте држави, али служите на један особити начга. Између вас и онога, што би било потребно, по моме мишљењу, данашњем друштву и што би одговарало данашњем добу, има једна прилична раздаљгаа. Осећање борбе, угласти, оштри духови, то је оно, што нам данас треба мање. Чига ми се, господо, да би нам требало што више људи са више топлине и помирљивости, мало више конструктивних и маље комбативних људи. II централисте: г. Прибићевић и г. Драшковић ii федералиста г. Дринковић и аутономисте г. Корошец u Протић давали су директиву за вођење политнке у овој земљи. Онп су давали директиву из центра, а они у покрајинама гледали су ту политику да проведу. Али, господо, и они, који су је проводили, било да су централисте, било федералисте, као што је био случај г. Томљеновића или Лагиље, ога су тако лепо слушали, и служили се лодједнако обојица оним оружјем, које се зове иолиција л.са свим огам, што даје државна власт. Они су тамо хапсили, на пр. Степана Радића и друге. Они су имали чврсту руку. Дакле, господо, као што видите. један и други служилн су се готово котим методама рада. Из центра се наређивало, а локрајински представницл су то лзвршивали. То је тако ишло, кад су на челу државне управе били централисте n кад су на челу државне управе били федералисти и аутономисти. II колико се мени чини, лишта rope raje било онда, кад су на управи земаљској били федералисти, него кад су били централисти, нитл обрнуто. У Оловепачкој. на пр. био је шеф владе до скоро аутономлст др. Брејц; у Загребу је био г. Лагиња, који је био федералиста, и нлтл је било са њиховим доласком rope, нити је опет било боље кад су они сменили предходнгае. плти је лак сада.кад су смењенл нешто боље. Зашто. господо? Сасвим просто. што дир екти ' ва, која је давана, raje била добра, зато што су директиву давали готово исти људи и што су је пзвршавали тако исто слични људи. II господо, моја. то he тако блти и сада л даље. Не заборавите, да ће тако бити све донде, докле ови, који данас воде пр _ ву реч, буду је водига у нашој држави! Није лу крив систем нити ту помаже промена система. Криви сте ви и докле ви водите прву реч у овој земљи, дотле he ићи тако. Дакле, господо. ја имам дубоко уверење, да све дотле, докле они. који данас воде прву реч у нашој држави. буду је водилл и даље„ било да је земља федералистички уређена пли централистлчки. лека нема, тешкоће he бити велике. He he се моћи избећл племелска трвења ни жустра уиутратња борба, и народ 6zhe стално незадовољан. Вл.сте тај народ перфектно учипилн незадовољним и ви нем-ате слособлостл, да га учллите задовољним. Видите, ѓосподо, ја бд. структуре државног уређења не очекујем пеки велики напредак у данапивици, у стлшавању племенских страсти у- кароду. Али како he ова држава несумњиво надж.и. вети мене и све вас, а нарочито све оне, који данас воде прву реч. онда, свакако, треба да се старамо, да дамо држави што бољи облик државног уређеља. Ja на питање федерализма и централизма не гледам као на литање емгаентно демократско. То јепо моме мишљењу гатање целисходлости а не принципа. Ми знамо, да има народа централлстички уређених, који су демократскији него други, који пмаду делтралистичко уређење; л обрнуто; има народа,

који имају федералистички облик уређења, а који су много папреднији него други, који су централистички уређени. Примера ради узмимо Америку, Мексико и Француску, све републике, па узмимо и нашу земљу. Америка je федералистички уређена и она je несумњиво демократскија земља лего Kama; међутим република француска, која je уређена централистичкп, несумљиво је демократскија, него Мексико, који je уређен федералистички. Демократизам једнога народа огледа се у његовим соцдјалгам, економским л политичким ннституцлјама. Mera се чига, да онако исто као што форма државнога уређеља raje огледало демократизма дотичнога народа, да тако исто га форма структуре државног уређеља raje огледало његовог демократизма. Има монархпја, односно има народа, који имају молархнју a да су гаак демократскнјл, него они који имају републику. На лр. енглески народ, мени се чига, да је више демократски народ, него народ француске републике. Тако исто има’земаља, које су федералистички организоване, па су ипак лазадније него оне земље, које су уређене централистлчки. То је питање, као што се види, практичле политике а не принципа демократских.' Овде се често каже, кад се говори о томе гатан>у, да то народ xohe тако. Право да вам кажзм, ја не знам тачно. што народ каже и што xohe батп у том гатању. Поштовага г. Дргаковић на једној од рагајих седница рекао је, истина у ужем одбору, да je љега Стјепан Радић овластио, да у лме његово даде изјаву, да г. Радић прима политички део програма Народнога Клуба, ако се усвоји његов социјалко-економски део. То значп. да je г. Радић хтримио и федерализам Народлога Круба и наравно и монархију. Међутим представгаци те исте странке не један него више љих мега лично изјавили с.у, да сељачка хрватска регаблшганска странка не прави питање од облика државног уређења, да су ога готови, да приме п целтралистлчко уређеље. само ако наша земља буде- уређена као републила. Ово свакако не може бити л једно и друго тачно. Ја сам то рекао и у начелној дискусији, и у колико се сећам. није ме гако демантовао. Господгаа Дринковића je кориговао г. Радић. -Али.ја ово. у остадром, гасам рекао ради тога да се утврди ко је демантован од нас двојице, него само ради тога, да се види, кад се иде логичким редом у закључгадљу,' да се може закључити, да се и Хрватл под извесгам условима могу помирптл. и то несумњнво веИгаа поелагака н народа у Хрватској. са полптичкпм централизмом. А то значи. да mi он raje политичга толико одвратан као што се овде хоће. да каже. У осталом узмимо. да су господа. која су разговарала са мном или господга. којл је разговарао са г. Дргаковићем, да су ога рекли, нешто впше. него што би иначе рекли. (Др. -Т. Шимрак нешто добацује). Молим вас господгае послагаче, Хрватском сте владали и ви. као што су владалп и центрагасте. И Корошец је био министар као и Прибићевић и Стојан Протић, и оно што сте створили, то је дело свтгх вас заједно, немојте тога да се одричете, то је ваше заједгачко! (Др. Ј. Шимрак: Поправили смо се). Али, као што рекох, ја сам ово напоменуо ради тога, кад je о овоме шггању говор, да се види, да је врло тешко утврдити, каќо народ мисли и шта хоће, ко представља народ, ко говори у име љегово? Данас једно говорити, а сутра друго, то је,