Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

140

Стенографске белешке

ворену и енергичну борбу против Устава. Дакле, г. Дринковић, још пре, него што је донесен Устав, оглашује рат томе Уставу, а жели, да се у овој држави пође путем споразумевања. То су, господо, по мом мишљељу, такве контрадикције, да их не може равумети ни један човек, који искрено жели, да се иде путем споразумевања у нашој држави. Г. Др. Јовановић почео је са индигнацијом одбацивати да неко може и помислити на то, да комунистични клуб мисли, да нешто заједно ради с пама ii да -оно што се по неки пут десило, да је при гласању по који члан изгласан једногласно, да су то биле тадо споредне ствари, да о њима не вреди говорити. Па je др. Јовановић даље и то казао, да он и љегов комунистички клуб никада се не ће сагласити с тим да дође до Устава. (Др. Сима Марковић: To ј& подметање). Ако није тако, г. Марковићу, ja драге воље примам као исправку. Ja hy се радовати ако није тако, али је факт да се тако изјаснио и шта више почео је то бранити аргументима, с којима се служио и г. Дринковић и његови другови., Онда је господин др. Јовановић изрично казао да он и његов клуб неће се никад сагласити с тим, да се дође до Устава, тако сам га бар ја разумео. (П. Павловић: To je подметање). Ако то није такб ја примам с драге воље као исправку. Ja hy се врло радовати ако то није тако али се г. Јовановић тако изјаснио, шта више, почео је као што рекох да се брани истим аргументима са којима се служло г. Дринковић ii друбгови, т. ј. каже не ћемо никад да будемо за један Устав у коме има почињенога племена племену. Ја, господо, мислим, да су то путеви, које he наш народ моћи добро оценити и уочити, путеви који руше ову нашу државу и пресецају пут ка његовом добру и благостању и за то се ни мало не бринем-, да ће тај народ једнога дана и господи из Народног Клуба.и гослоди комунистима казати ону реч, коју та ѓбспода заслужују, a та je, да lie их он елиминирати из наших редова, који хоћемо истински ову државу да поведемо путем напретка и једннства . (Чује се: A Радић?) Што се тиче Радиha допустите да кажем ово. (Др. Шимрак: Ја.ниоам у Народном КлУбу). Ви сте у ЈугословенскомКлубу, али сте били у исто таким идејама као и Народни Клуб. Председник др. Момчило Нинчић: Г. Шимраче, оломиљем Вас на ред, немате реч, а цело иосле подне непрестано упадате другима у реч. (Др. Мате Дринковић: Зашто сте мене толико пута ттрекидали?) Ја вас опомињем да се не може ово дозволити. Др. Милан Пећанац: Ja сам. ѓосподо, и устао да говорим нарочито за то, што су ова господа свакав стављала и правила извесне ексќурзије у историју и. же.лео сам нарочито још да говорим и због тога, што је један господин из Комустичког клуба казао, да се на стару историју не треба много обраћати, него да треба водити рачуна о масама народним. Господо, ja подвлачим то и ja hy да говорим баш с обзиром на те народне масе. Питање је сада, господо, ко управо говори у име народа- кад рачуна са тим масама, нарочито господа из Комунистичког клуба имају ли они то право да говоре у и ме нашега народа. Кад je баш реч о Macana, ja то овтворено могу да кажем, да они најмање маса имају ва собом. А што се тиче гг. из Народног Клуба ја жалим, што морам поновити оно, што је г. Коркут констатовао у нашој отаџбиии, а то је д: су т-г. из Народног Клуба сада, тако pehu, ти-з-

иатна чињеиица овде, јер готово не представљају никога. (Др. Шимрак: Никога?! Све Хрвате!) Ја врло жалим што је тако, али је то факт и збиља, господо, a ja hy и.да докажем оно што сам рекао. Пре свега, господо, прошао сам све крајеве, јер г. Јовановић из комунистичког клуба каже: ла ви, који тако говорите тшсте нигде завирили ни у један т:рај земље, да видите да ли је тако. Ја сам прошао u Далмацију, и Босну и Херцеговину, и Хрватску u сад hy да товорим о масама народтпш. Председник др. Момчило Нинчић: Молим г. • посланика да говори очлану, који је у дискузији. Др. Милан Пећанац: Г. Председниче, ја ово чиним због тога, што сам рекао, да hy нарочито говорити о историјским екскурзијама. Госпрдо, ja ћу да вам кажем, да народ у Далмацији ни у колико не дели мишљеае Народнога Клуба што се тиче ове ттоделе државе -на провинције, како они то мисле. У Далмацији сам био сведок таких манифестација за народно јединство, које апсолутно искључуЈе, да може бити хрватског народа у Далмацији, који би хтео онакве покрајине, као што то жели Нарздни Клуб. Будите уверени, господо, да су се у Сплпту, кад сам пролазио кроз варош били слегли представници из свих крајева Далмације и могу вам репи, да је била једнодушна осуда свих оних, који су изјавнли жељу, после народног уједињења, да се дође понова до покрајинске поделе. Ја вам, господо, отворено тврдим да је народ у Далмацији противу покрајинске поделе. (Један глас са комунистичве стра.-ге: Али су у Оплму комунисте добиле већину. Јанко Шимрак: Зашто смо ми добили мандате?) Нисте добили због провинцијске 1, поделе него зато, што сте на вашу несрећу и несрећу ове државе распиривали верске осећаје код народа а то иисте •требали учинити. (Ј. Шимрак упада у реч). Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас да чујемо говорника. Др, Милан Пећанац: Реч је овде о томе да се види да ли имају права они, који желе оваќву стилизацију, каква је поднесена од владе, о додзли земље или господа ова, која желе ову другу поделу. Ја сам говорио о Далмацији и сада прелазим на Бостгу ii Херцеговину и кажем, да су осећаји код највећбга дела народа тамо у Босни тако развијени. да га вређа сама помисао да се ова држава може делити на покрајине, од којих би покрајина једна била и Босна. Ја овде кажем један релативно највећи део народа, а што се тиче муслимана иоотоје други ошпти разлози, који их на то гоне. (Један тлас са комунистичке стране: А милијарда?) Не, господо, има други разлози, који су пх определили да тако мисле. У Хрватској, господо, ви кажете да је тамо банска традиција тако далеко отишла да просто не може ни да се помпсли на то, да би та провинција и земља- могла бити друкчије подељена него тако. да она сачпњава за себе једну област. Не, то није тачно. Ја имам података да је народ тамо у своје време, кад су установљаване поджупанпје био много задовољнији да не мора ићтг у Загреб. него да тражи Загреб као средиште адмннистративно. Ја сам. госиодо, овде тражио- реч зато, да се ми мало нимо, јер се овде рачуна на наше незнање втаља стварн у појединим крајевима у томе правцу кад се говори од стране господе пз Народног Клуба. Међутим, господо, то не стоји тако како они предзтављају заступнике народа. .