Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXX. седница. 12. марта 1921. године

59

коју je предложио господин Поповић п оне. коју је предложила влада, и ако би било у пнтересу Владе ii Министра за Конституанту да, ќаже т да су обе одредбе једнаке. Ја кажем. да је ова одредба господина Поповпћа много слободоумнија у ономе смислу како je разумео господин Оима Марковић много слободоумнија. јер нпје мала ствар, кад се за једну' уредбу. која има закоску силу, тражи да она само путем закона може да престане и кад ое тражи, да само једном простом скупштинском резолуцијом може ттрестати. To je процедура много скраћенија и она иде против тих уредаба. које за господина Марковића изгледају отрашне. Господин Сима Марковић каже. то није ништа, та резолуција. то се може да сврши једном интерпелацијом и каже. Влада може да падне. само ако онај којп подноси интрепелацпју лма већину. Па то је оно. господо. он треба да vene да има већпну. то није једна ситна ствар, то је једна веома. крупна ствар. Колико би их желело. да оборе ову. како господин Сима Марковић каже, слабу. корумптивну и насилничку владу. То је једпа велтгка парлахгентарна вештпна направити ову већину за Владу п противу Владе. П ја бих молио, да се ова одредба. која је много згоднпја и за оне. који представљају већину, и за оне којп представљају опозицију. тгршш. Председник др. Момчило НинчиБ: Реч има господин Анте Ду.либић. Др. Анте Дулибић: Какб сам већ прије изјавио морам се противптп и овој одредби по крјој, услед једноставног законског овлашћења, може Влада да лзда Уредбу са законск.ом снагом. Ја Делим становиште, да се резолуцијом може ставити ватт снаге једна такова уредба. Оно не значи Бог зна шта. Iедна Скулштина могла би и мора да има то право. да путем закона стави то ван снаге. Овде јој се даје власт да може п путем једноставне резолуције то учинитн, али ја мислим. да то није Бог зна колика погодност. Ово је једна начелна одредба, која мбже датп повода свакој злоупотреби. Са овом одредбом Скушптина се напросто одриче свбга највећега права п своје највеће дужности и пренаша то своје право ii највећу дужнос.т Ha владу. Овђе ово право, издавања уредаба на темељу законског овлаштеља нтгје нлчим ограничено. да је бар ограничено тим. да he се Влада ставитп у додир са којим законским телом, да he се са законодавним одбором Скупштине споразумети или да је -установљена која одредба по којој је издавање такових уредаба сасвим изнимно. или да се ово законско овлашћење веже за неке друте теже увјете под којим би Скупштина имала да их прими, још би се дало разумети. Овако генерално ова одредба није прихватљива и зато ћемо гласати противу ње. Председник др, Момчило Нинчић: Реч има г. Недељко Дивад. Недељко Дивац: Господо, ja бих овај члан Morao разумети још само за једно прелазно доба као што је ово у коме се сада налазимо. Ja ово овлашћеље Владе, да може на основу закона да доноси уредбе. које he имати вредност закона, могу да разумем за сада, док немамо израђенога и уједначеног законодавства. Али мени би веома тешко било помирити се са оваким једнлм мандатом влади, са оваким даваљем једног права и пуномоћства влади, пошто питан>е наших закона буде свршено; кад ми будемо израднли законе ; и кад буде извршено изједначење закона у целој земљи. Ја не могу да се помирим с тим. да влади може да се да законско овлашћење

да доноси уредбу о оним питањима, за која већ постоје одређени закони, израђенп закони, и то закони који важе за целу зе.мљу. Стога бих био мишљења. да бар у том смислу буде допуњен овај члан, да ово важи заиста само дотле, док не буду у нашој земљи донесени закони све врсте, и док не. буде било изведено изједначење закона. Иначе, ако би се оставила бваква једна одредба и после тога : то би већ лредстављало једно врло ненормално стање, то би •било делегираље законодавне власти. како је то лепо напоменуо г. Boja Маринковић у ужем одбору, и не би имало раисон де етре да то пбстоји. Стога сам мишљења. да би овај члан требало допунити у том смислу. Председннк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Жт-вко Јовановић. Живпо Јовановић: Овај члан показује, да господа из владе баш пошто по то и свима средствима траже оно. што су нагласили: једну јаку владу. Извршна власт је по овоме Уставу и сувише јака. Њој се дало и сувише много власти. Господи из владе ii предлагачима је и то мало. Они хоће и законодавне власти. Они у тој законодавној власти која данас постоји. у систему парламентарвом доји влада и при овоме који је усвојен, имају и сувише много утицаја, они протурају законе које xohe и владају чак над Парламентом. Али њима је и то мало. Влада xohe да доноси законе, да поред парламента буде други, јачи и ефикаснији парламенат. Уредбена Moh владина. оваква каква се овде тражи, значи. поред парламента другу једну закон. власт у влади. власт. која јој даје право да доноси законе какве хоће за послове, који су јој потребни и за односе, које хоће да регулише на тај начлн. То што влада те законе крсти именом уредбе споредна је ствар. Што може парламенат ггроменитк те уредбе резолуцијом, и то је споредна ствар. Па кад данас влада, у овим моментима, у оваквој ситуацији и при оваквом Уставу. по коме има и сувише власти. тражи још и ту власт да доноси закотте и да уређује. односе на свој начип и како она хоће. онда је. господо, јасна ствар. да опозиција ма које се партије тицала, опозидија која је и иначе руку владину у том смислу осећала. na и ту уредбодавну моћ. као што је тт »Обзнана«. јер и то je једна од моћп владиних у доношељу уредаба, да опозиција мора свакако битп проткв тога. Овде се пе траже адмтпшстратквне уредбе за регулисање односа уттутра. у администраплји. Те уредбу још би могле на пет;и начин да без слора иду и да уђу овде. Али овде се траже уредбе за регултгсање односа у земљи. Па шта he нам онда законодавно тело, и нарочито шта he нам онда приче о слободоумДбм устару, о кондесијама које се дају тааго. где вас на крају ништа не кошта да их дате. кад свуда где су места опаснија хоћете без образложеља и дискусије да ттротурите овакве ствари. као што су ове закоиске уредбе. Ми смо стога одлучно противни оваквим уредбама. и сматрамо да они. који сем владе могу овакве уредбе ма у којем облику да ггриме. носе велику одговорност у погледу заштите интереса самога народа. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Јован Јовановић . Др. Јован М. Јовановић: Ми бисмо могли додати овом члану, који предлаже влада, ове две гарапције, за које мислимо да би биле потребне, па да се умире сви огш који знају, да су уредбе уопште најоиасније мере, које може једна влада да употре8 *