Rad : list za nauku i književnost

5 ПЕТЕ ПЕН ТЕ Тре ТЕТ

1. Пет Ктера, ее Епениле 1п даз бета ши Фет Лоо1орле уоп Т. Н. Них]еу. Апфотатје Апзеађе. рејртће. ВгосЕћаш5 1881. Ко жели да се примером увери какав је задатак биологије пи шта је модерна, научна зоологија, тај ваља ово дело добро да проучи, и онда ће му јасна бити разлика између досадање природне историје п биологије. Садржај је овај: 1.) природна историја речног рака. 2) Физиологија. 3) морфологија 4.) упоредна морфологија. 5.) географија п 6.) етнологија.

2. Т Н, Нихјеу 5. решаеп #1: ртакбкеће Втојорје. решвећ уоп От. ОзКат Тћашћауп. берат. Уеас уоп Епке. 1881. Биологију не треба учити само из књига, јер знање тим начином задобпвено нема никакве вредности. Ваља се научити посматрати и све видети што се у књигама наводи, У овом делу дао је Нихјеу упут како ваља практички учити биологију. Он је изабрао оне биљке и животиње које се могу најлакше наћи п које могу послужити као пример за главне модификације биљних и животињских ткања. Сваку је биљку или животињу најпре опиеао, затим говори о њеном хемиском саставу, о плођењу, развићу и о свима Фивиолошким радњама. Као примере узео је ове облике: Тогша (Нете), Ргобососена, Атабеђа, Вастепае, Рете пиши, Мисог, Сћата миеПа, Рфез аи шта, Утоја кађа, УогнееПа, Нудга, Аподопфа, Азбаспв Ицутабив п Капа. у

з. Тћогла5 Н. Нихјеу. бтипагисе дет Рђузгороете. решвећ уоп ОПг. Ј. Кокел«ај. Хлуење, уегтећте ппла уогђезветје ашћасе. Гетрде. Уемаш уоп Уовв. 1881. Ко год жели да се упозна са саставом и радњама у човечијем телу, ми му препоручујемо ову књигу, а особито гл. наставницима природних наука у средњим школама. Ова књига за сада могла би послужити. и као ручна књига за предавање антропологије у седмом разреду гимназије.

4. А. Мојећзоућов- пешадеп Ђеј Лооогтвећ-Лообопивећел Ртаерам т ђипсеп. Тејрае Уепав уоп Епсејпапп. 1879. ·

Тотав Н. Нихјеу познати енглески биолог говорио је беседу о универвитетском образовању приликом отварања универзитета у Балтимору. Ево у главним цртама љегбовог мишљења. Универвитетско обравовање не треба да је нешто са свим равлично од елементарног, оно ваља да је природно продужење и развиће елементарног. Елементарно обравовање ваља да спреми таке младиће, који ће у својој 15—16 години а средње су способности, моћи да пишу на своме матерњем језику правилно и лако и са осећајем, и ову способност ваља да задобију студијом отачаствених класичких писаца. Даље ваља да зна историју своје отаџбине и велике законе сопијалног живота, даје познат са основима природних идуховних наука и елементарном аритметиком и геометријом. Логику ваља више практички да, је учио, но по правилима, и знање у елементима музике и пртања треба да је више забава но рад. Ово је довољно обравовање за сваки позив, а и свестрано је, јер обухвата целокупну област знања и способности,а и подједнака је важност дата обема главним странама у човечијој радњи — вештини и науци.

Нихјеу мисли, да при таквом примерном обравовању и при даљем напредо-

вању у одређеним правцима, човек је способан, да постане велики писац, или говорник, државник, правник, паучењак, живописан. неимар или музичар. Папи раввиће