Rad : list za nauku i književnost
Јаке
«св. И. - · политичка Кроника | ИЕ
дошао такав пример. Ми знамо да је било и да ђе бити много великих и малих бирократа, који ће се противити закључцима народне скупштине; бар ће се онда моћи прстом показати да. је народна воља, већа и јача од ма каквих старих и прастарих закона, који су кројени у сасвим другим околностима и у другом времену.
По назорима многих чланова радикалне странке требало би цркву искључити из државне управе. Модерне демократске државе имају се управљати народном вољом и народним решењима, а црква, па ма која била, има да се управља по канонима својим. Пошто се у држави разне цркве садрже, пошто ву њени држављани разне вере и не припадају једној цркви, то и модерна држава није основана на Гвери, но на општој народној вољи, која је у заједничким интересима, и потребама целога народа изражена. Свака држава треба да садржава у себи такве И Ој ће ПЛ сваком своме |
сваког и танина:
Развитак науке и искуство доказ тавање младежи много зависи како од и од начина којим се предаје, и нагнали “== младежи повери људима, који теже за напретком п који познају степен науке и захтеве сувремене државе. На тај начин обучавање младежи изтртнуто је из руку свештеника, који су се лри обучавању младежи руководили једино старим и непроменљивим учењем своје вере. Као што младеж у обучавању није поверена свештенству, тако и одрасли грађани не могу се силом власти нагнати да врше обреде, који би били противни њиховој савести и свести.
Велики научници подизали су свој глас за то да се црква одвоји од државе. Држава се стара о ошштим захтевима свију својих држављана, а црква нека води бригу о онима, који су јој остали верни мл који се драговољно подвргавају њеним захтевима и обредима. Овештенике да плаћају само они, који исповедају ону веру што је ови заступају, и који се драговољно упишу у чланетво каквог религизног,
на прилику православног друштва.
Да ди ће ово начело наћи и код нас својих заступника, у твеликој скупштини, при мењању устава, зависи од тога какав буде састав скупштине и којим се путем пође при решавању тога питања, Наш народ није биготан, нити ће икада бити, али као год што и најобразованији човек неће пристати да мења веру, иако у њу меверује, и балш с тога што не верује, тако исто и 13505 не воле и презире оне, који му веру исмевају.
По нашем мишљењу ко тежи да цркву одвоји од, државе и направи од вере приватну ствар савести свакога појединог грађанина, тај треба да учи народ да поштује свога вуграђанина, који другу веру верује, па макако се с њом не слагао ; јер само тако 'отварамо пут напретку, а не безумним ликовањем штоје Мојсије заменио Михајла. А да се влада није руководила тим напредним принципом при