Radničke novine

бн се у њему угушио штрајк рад- | ни Социјалисти неће, мајку нм њи-

нички! Ми смо ту намрру прозрели и нисмо се дали натоциљати. у Лесковцу се свакога понедеоника очекује конац штрајку, па је због тога и овај транспорт вршен у суботу, да би пре него што се превију рањени и покопају мртви остали преплашени штрајкачи у понедељак дошли да буду штрајкбрехери. Сваки авакав транспорт штрајкбрехера у последње време има само тај циљ. Кад су уведени у фабрику комакдозано је Арнаутима да вик.чу: Жи

хову? Сутра дан их је осморо изашло из фабрике и отишло натраг. Фабриканги, видећи да нас не могу изазвати са кукавним Арнаутима, удесили су у недељу да ми из Ниша добијемо једну анонимну депешу у којој нам се јавља да долазе варо шани штрајкбрехери. Тиме су хтели да виде пд чега се ми одприлике бојимо. Кад су се уверили да ми друкчије гледамо на варошке штрзј брехере, одмах су пожурили ла након пет дана доведу један број штрајк брехера из иностранства. Само су

вела! И оки су јадкнци како је ко \ господа цупрингери заборавилијед умео то реклњ... Фабриканту је било ј но, а то је: да од лесковачиих рад-

криво што је се овај транспорт овакв комично свршио, па је још одмах грдио једнога агента: „Што си ми свај шљам довео ? Видиш ли да их

нииа и радница нема нигде у беломе свету јевтиније радне снаге! Ако ничим другим, а оно са тим ми ипак морамо победити!

1М 3 ЕЦ9 (ЈТосвећсно г. д-р е. Дврадоовићу, шефу одсека за соција/зну подитику). Опсекарија једнога бирократа

Господин др. Сима Аврамовић, шеф отсека за социјзлну политику, слушалац „предавања из Социоло гије из уста славнога и великога стар ца Бе Огее1-а“, „искрени прксгалица извођења дивних и хуманих за датака социјалне политикс", човек који је о томе „досга и писао', вели у једном разговору са сарадником Шшампе, да га је „шестого дишње базљење у Француској и Белгији само могло опушевити да слабим, бедним и безотпорним елементима буде прави пријатељ и штићеник“. Зацело, бити пријатељ и штићеник „бедним,слабим и безотпорним" јесте сгвзр која ]е досгојка великога одушевљења. Без одушевљења, шта више, не може бити ни лријатељства према „слабим и безотпор ним.“ Одушевљење за праведну и корисну ствар која у том пријатељ ству лежи, несумњиво је услов да место празних речи и декламација о „социјалној политици* добијамо дела на која ти слаби чекају већ низ година. „Пријатељство“ према слабима и „одушевљење* да им се помогне је и једна лепа стаар, пријатна, када се чује у јавности, чак и најокорелијим себичњзцимЈ, ласкава з» свакога о коме сг чује, У овом случа ју, до душе, та пријатност је прилично загађдна тиме што то г. Сима Азрамовић говори о самом себн. Али је ои ка то, мождл, био при нуђен нападима Радничких Новина, који су учестали после његовз не срећна мешања увелики привредни спор у Лескбвцу. Ми му то призна јемо у олакшавајућу околност и збо тога од ових „сопствених хеа ла“ нећемо да окрећемо главу, као што би то стари Римљани учинили. Ми хоћемо дг се објасиимо, јер је то интерес ствари коју заступамо. Ми признајемо г. Аврамовићу да је „пријатељство* према „бедним, слабнм и безотп'рнтм“ илијошбоље „право пријатељство*, како то | он смело вели, ;филично и тешка ствар. Да би се једаи државни чи новник, па ма и у тако самостал ном положају привреднога инспекто ра, показао „прави пријатељ“ рад ника, он мора да се носи са многим и великим тешкоћзма. Али те тешкоће не долазе с оне стране на којој их гледа г. Аврамовић, иити су ниска препорука средство да се те тешкоће савладају. Не мора се слушати чувени социолог Ое ОгееГ, да би имао добар иривредни инспе ктор, као што ни бављење у Француској и Белгији не шест година већ шест векова не значи још „право пријатељство* према радницима. Чувени руски привредни инспектор осамдесетих година, професор политичке економије Михаиловски, није могао слушати Ое Огее{-а, већ је и сам био Једно велико научничко име па је ипак одлетео са свога положаја, заЈедно са својим колеггма Андрејевим и Јаншулом. На њихова места су се доцн, је угурали слу шаоци Грефа и Шмолера, доктори камералних наука, без икаквих научних радова, инжињери без мушге ри а и лекари без пацијената, би рократи незадовољни каријером, људи чија имена нико више у Русији не памти нити има по чему да памти. Што су се ти медиокритети одржали на положају са кога јебе морао уклонити јсдан Михаиловски, није разлог у томе што су слуша ли Де Грефа већ што су слушали фабриканте. Разлику између те двв инспекторске генерације у Русији јавно мњење је видно обележило на тај начин шго су на прве вика-

ли сшо фабриканти а на друге мо радници. | „пријатег Када 1 јво напомињемо г. Аврамо-! слабим зићу, ми то ие чинимо из бриге да ; смо на на уму

које је д 1 а према штрајк« а „просутом жанда; га више, он спори дг х радника, и ако . <овић показивзо у мик ше лекар ских уверења -*Рћ'ЈУЈ 5. Место да ње махинације са читавим ртима Арнаута, извођенр пору држав них власти у л новим кра јевима, он жали нике и рацни це који због прет. и застрашава њз организозаних р дника седе дома затворена “ и цинимки се јавно руга штрајкашима „који из штрајкашког фонда примају по неки грош дневно, што им долази као неки ћеле пар за нерад а ка овакав џабалук нису навикли“. Зар би било шлгребно цитирати даље интервју овста беднога привредногг инсптктсра и шефа отсека 1 за социјалну погиику. Само ово што смо изнели и !то је тај тип као своје објавио у Ц Шампи, довољно је да покаже док * досеже његова памст и на коју . зну нагиње његово „право прија нисмо имали правс са- ј нулн пажњу да '

I Јуцзј ДЕНЕТВОВИћ шо взш? Загреб, 18. јуна. За напад на „Народну Кафану“ наводи се као разлог то, што се тобоже један гост из кафане ба-

ће гн постићи судбина МихаилоЕскога. Са те стране њега нема разлога да узнемирава макаква опа сност; покрај тогз он може заједно са сзојим социјално политичким от секом и дгље спокојно — спавати. Али је г. чује због

ељсгво.“ Зар ми лто смо му скре^ка ствар бити "'едним, ’ када ималн ка да , у исто .. л најбеу службу фабрика-

изиграва време квдс стидније ставља нгта, Е, то је оно што се г. Сими. АвАврамовић то требао даIрамовићу учинило да јс лака ствар, тога што он, како нам се а што ћемо му показзти да је исто све чини, ннје свестан колико је те- тако тешко као што је тешко и бити

покрета, невоље и патње наших другова у томе месту, дописе које су радници и уопште сви наши другови са задовољством читали. Г1о повратку из иностранства друг Сава је ступио као функционер у нашу партију, изабран је био за одборникз општине београдске, где је своју дужност ваљано отправљао. По објави мобилизације 1912 го дине вруг Сава морао је са осталим обвезницима у своју команду, где је л био распоређен у сигнално одељење. каменом на слику пок. надУ турском рату остао је неповређен в0 Ј е °де престолонаследника ношену на челу руље. Руља је на то јурнула у кафану и силом истерала из ње све госте, па Је онда настало пустошење кафане. Руља је полупала сав кафански намештај; столози, столице, лампе, посуђе, све је то полупано. Ждндармски коњаници и пешаци улетели су у кафану и голим сабљамајурнули на демонстранте, пд том приликом ранили више лица мзђу којима два тешко: једну даму и уредника социјалдемократског листа. Од стране кафанских гостију избачено је неколико резолверских метака на демонстранте.

и издржао све напоре. Кад је наступио рат са Бугарима, о Сави ни смо могли добити никаквог изве штаја, у пркос нашем живом настојавању да о њему чујемо какав глас од учгсника на брегалничком сукобу и по другим сударимз с Бугарнма. Нико нзм није умео казати, да ли је у томе окршају погинуо, или је ј црозори заробљен, или се разболео или рањен. ! н Друг Сава је својим преданим и искреним радом иа ослобсђењу про летаријата задужио српско рздништво да му ода достојну пршту и признање.

шкг ствзр бити „прави прнјатељ рвдника. Тешка, али није немогућна ни привреаном инспектору. Било је и таквнх приаредних инсиектора ко ји су успели да истрају у својој великој и леликатној дужносги. Да споменемо само два позната имена : енглескога инспектора Хонора и швајцарскога Д ра Шулера, дв ји• | це људи који су смелошћу, ложртвовзњем, предаиошћу н тактомуспевали да задахну животом заштитно

у истини „пријатељ и штићенак" радника. Ми хоћсмо да јгвност и рад ничка класа знгју, има ли данас рзз лике између соцвјално-политичког отсека и жакдчрмске касарне; ми смзтрамо да је данас, нзжалост, нај битнији иктерес извођења законске заштите радиика у Србији, дч се лажни ореол „призредних инспекто ра“ који обавија главе оваквкх ти пова расветли и да се ова млада ус таковз ослободи из руку те високе

рздничко законодавство и да насу дужности неподобних бирократа који

| прот денунцијзцЈЈама фабриканата претња судским процесима .1 напада капиталистичке шгамне, остаау непоколебљкво прк свом правом пркјатељству“ према „бедним, слзбим и безотпорним". Они су истина били помогнути од радничких сфга ј низацијз. социјалистиччих предстаа јника у парламенту, теориских при сталица соцнЈа.чне политике, али су ту помоћ умели себи осигуравати коректним држањгм према радни\ чкој класп и отвореним. заступањем њезине оправдане ствари у јав\ности. Они су непрестано новкм материјалом из дана у дан ималк да бранг дело законске заштие радника како од осионости фабриканата који се тешко измчруЈу са туђим мешањсм у „њихозе* ствари тако и од необавештенога јзвнога мњсња, па чак и од непрнјагељз законске заштите ралника у парламектима, у влзди, у суду и у полицији. У почетцима социјзлне политике у свзкој земљи привредна инспекциј* има врло широку, врло свестрану улогу. Она нема само да спроводи закон, већ и да га брани, да | његово постојање и спровођење о правдава сталним изношењем зла које неограничени фабрички рад носи у себи. Сзма ствар ке тражи од привредних инспектора да нам причају „Маркове конзке*, већ да нам реку како је данас у нашој фабри ци. Ствар законске заштите радника исто толико добија од г. Счми нога слушања Де Грсфа колико и од лесковачкога фабричког барона Мите Теокаревићз, ако нам тај Си ма не каже како је у фабриционога Мите. А шта нам вели г. Сима у свом

су је ззробили. Ми смо дужни соа савати установу, л ако бисмо —нека нам г. Сима верује — мзгли бнти према личностима потпуно равнодушни, и ми и друг Туцоваћ са којим они имају раз.:ога бити нарочито незадовољни.

И КОНГРЕ! [ЈШ РаД1И19Г №Ш IV седница ( 12 ) Питање о заштити и осигурању раднич :е клзсе у Србијп билоје дакле фурмулисано на првом конгресу српске социјалне демократије 1903 г. Тада је била истакнута у први ред енергична борба за радаичко Законодзвство. Капиталистички начиа производње очито ]е показао свима, дч и у Србијк соцкјална политика мора покззати прав-Ј грађансгва На кр ју крајева дугогодиш ња борба за задобијање Социјалног Законодавствз била је крунисана успех »м, јер је и Народна Счупштинз дснела 10. ]уна 1910 год. Закон о радњама. Али овај закон није био те среће, као што су Закони о таксама, порези, обавезној војној служ би и т. сл. па да се одмгх примењује чим ступи у живот. Не, после енергичне и оча)ле борбе за доно шгње овога Закона српски пролетаријат је морао наставити другу тако исту важну борбу за примену

УГЦ1ЕШ1 [РМКИ ЛНГТОВИ Саргјево, 18. јука. Опозициони лисшови „Српска Ријеч“, „ Народ“ и „ Отаџбина “ ие излазе до даље наредбе^ пошто су њихове штампари/е опусшошене.

Сава Кобачевић

Ратна олуја која је за последње две године грмела ћреко гудура бглканских отргла је ћз редова проле терских бораца, порсд толико сго тина нзших другова и предзних со цијалистпчких бораца, и друга Саву К вачсвића јорганџиског радника. Кад нроговоргсмо о годишњици брегалничког злочина који исценираше 'власници Србије и Бугарске, и у јкоме као жртва падоше толике хињаде најбољих народних син< ва обе (државе, дужност нам социјалистичиа налаже, да неколико речи посветимо | и успомени на друга Саву Ковачевића, који је у нашем покрету заузимао једно видно место. Друг Сава је био родом из среза студеничког, округа чачанског. Као дечак мордо је напустити село, јер је био из соритњске куће, и одати се занату, где је, осетивши на соп терет и неправду -идваног на ■> време тичке њега даних -ал. У ,*• међу аба-

ш [одаша у Загреб, 18. јуна. Синоћ су се поновиле демонстрације. Франковци су бомбардовали камењем и комадима гвожђа „Народну Кафану*. Камење је падало и међу кафанске госте, те је неколико гостију рањено, а међу њима и књижевница Софка Кведер. У овој кафани иначе се састају чланови српско-хрватске коалиције. Полиција је доцкан стигла, а тада је псчела хапсити госте соЦпјалисте, твртога Захсна. У Србији се понављг дећи, да су тобож они изазивали демоууфронтр^ Социјалистички вађа * ЈХемеШроваћ, кажњен је са 50 круна глобе због тобожњез вређања демонстраната. Полупани су прозори на „Хрватском Покрету"’ а јуришали су и на управе социјалистичког листа и „Народног Јединства". Међутим националисте полупали су прозове на „Старчевићем Дому“. Данашњи полузванични комунике приказује ствари та:<о, као да демонстранти тобож изазвзни чине ове изгреде. те објављује оштре полициске мере, којмма се забрањује свако сакупљање. Међутим ове мере су

онзј исти процес, каб и у остглим зсмљчма. Јаке и снажне радничке организације биле су ихјбоља гаран тија за вршење Закона о радња.ма. Оао тврђење могу нам најбоље посведочити балкански, завојевгчки ра Т(.ви. Кзд су многобројни чланови I радничких синдиката и социјалдемократских оргзнизиција блли отерани на бојно поље, онда су баш послодавци повели једнудквљу хајку на социјалву политику, на целокупкорадкичко зчконодавство. Привредни инспектор и остали државни органи ништа ннсу предузимали за чување и примену Закона о радњамз. У Србији је сада па и у будућ '• ност, српски пролераријат једини но

ственим леђима буржоаског лр’” најамном рз посвећива литератур направила борлца за средини својоЈ

џиским радницима агмтовао, грудно се да своје другове задобије за организацзју.^з их просвети, културно интервју у Штампи (бр, 61' од 15 {уздигне и ф њих г*

јуна)? Тај „прави приЈатељ* радника, „слушалац великог социолога Дс Грефа*, који изјављује „данећеникада присгати да буде саучесник у варварству фабрикантских кнезова против њихових радника“ и т. д. ево шта он има да рече јавности о сукобу у Лесковцу: 1. Штрајк који је у пуном јеку и у коме од 800 радника и радница нема за два месеца ни 10 штрајкбрехерз, он данунцира преко јавносги да је „малаксао" и да „ф бри канги имају изгледа да победе*; 2. Многобројне предсгавке Радничке Коморе о току штрајка он јавно оглашава за лажне, 3. Место да нам каже какво зло и нссносно стање царује у лесковач<гм фабрикама, он на дугачко и на широко износи „насиља* које фабриканти и њнхови радници трле од социјалиста; 4. Место да жигоше взрварства

прави свеснс и предане борце за дело пролетереког | ослобођења. V својој жфкој жељи, ј да јоргаеџзске раднике види организоване у свОј' савез и искупљене | г 1 од заставом соиијалне демократије, друг Сава је гс^ово све своје сло бодно врсме пЛвећивао агитацији мс ђу рглницнма. та<ад је, 1903 год. основан савез јорг! нџиско-памукли јашких радника, С*ва је у њему био I један од најистакн/ијих агитаторз. Како у своме савезГ тији, Сава је био не Због слабог здрг следњпх година нап и тражити неко ман

тако и у парорчи агитатор. ља морао је по.гити свој занат опасно занимање. Пре 5 година|ј отишао је у инострансгво да тражи рада, и том приликом пропутова" отишао у Америку где се год зздцжав: ваљане дописе Радни у којима је досга о цртао економске и лике тога места, ст:

сиоц социјалне политике. ОрганиоО- ј Н редузете само због тога, што Је цијалистички просвећени ј П0ЛИ ц И ј а сазналз, да се у ствзри припремају против демонстрациЈе, које би прелузело ззгребачко грађанство,/ нациокалисте и социјалисте. Данас је бан одговорио члзновима српско хрватске коалиције, који су захтевали заштиту и успостављање реда, да не може много учинити сам, већ ако желе, да се одмах прогласи преки суд, што би Франковци Једва и дочекали, те зато и разаосе гласове, да је положај бансв уздрман, и да је у Беч зећ позван бивши бан, барон Раух. №» л У Туш Сарајево, 18. јуна. Преки суд је установљен у Тузли и Маглају лбог нереда који су се тамо дасили. Дротернвања Сарајево, 18. јуна. Главни уредник „Српске Ријечи* Стијепо Кобасица протеран је за увек из Босне, а „Српска Ријеч* је обустављена, И у јјалпјн шгавиз! Бвч, 18. јуна. Данас ;е српско становништво између Шибеника и Книна злостављено. Све српске куће у Бугнину опустошене су.

је Италију и а свога пута, слао Је врло ким Новинама, | ажним бојама { олитичке при-1 ве радничког!

вани и с радници ј. су и биће нгјбољи чува ри и заштитници социЈалног законодавства. Ова појава баца велику историјску одговорност на ОЈ’гани зовано радништво. Неопходно је ло требно организсвати, у свима правцима и у свима формама борбу за примену Закона о радњама. Вршитирадничкеинспекци/е; чинити посведневни притисак на оне општине, где још нису основани Судови Добрих Људи; приликом до ласкау појединим местима привредних инсјектора захтевати од њих I савесно вршење њихове дужности, прапгити свако кретање, сваки кораи привредних инспектора; стално напомињати државним органима, да се Закон о радњама не врши, саопштавати јавности о свима жртвама рада, купити статистичке податке о условима радз; сваки фун - ционер мора увек имати у џепу Закон о радњама и уредбу о Суду Добрих Људи и упознавати са њима широке радничке масе. Врш.ћи тако савесно своју историјску и револуционарну улсгу ми ћемо с правом носити име првих бораца за српско раднчко законодавство. Никола Цураковић, изВелеса, вели да су код њих сасвим друге прчлике и да они живе под изузегним законимз, под којима не могу сло бодно да дишу, а камо ли да им се да закон о радњама зјкон који бн им скратио радно време и осигурао I их у несрећним случаЈевима. Само | јаке организаци;е су у стању да учине ј пригисак нз државу да испуњаваза кон о радњама.

[031, читајтЕ

Г