Radničke novine

купе, на њиви, у радионици. Сиренски софизми! Мало треба па да орган радикалне партије препоручи српском народу онај реакционарни рецепт: да народу не треба политика, да он због ње само губи, и да су само богати и имућни, крупни бирократи и школовани паразити позвани да рукују државним пословима — како хоће и докле хоће, Дотле се срозала радикална партија која се некад с поносом могла назвати народна! Што се тиче органа осталих буржоаских партија — пада у очи једна карактеристична црта њихових чланака. Они су изборну борбу све ли на обичне рачунске радње, по главито сабирање и одузимање, и, у колико борбени тон њихових редова није прожет личннм моментима и ситном демагогијом, упуштају се у прогнозе к прорицања која могу да занимају пензионере, али не и озбиљне људе који траже у из борној борби нечега дубљег, реалнијег и позитивнијег, Још зимус је паланачки Самсон радикалне партије г. Настгс Петровић изјавио у Народној Скупштини да ће се нтроду пружити прилика да пресуди спор који радикали већ десет година воде с опозиЦијом: самосталцнма, националцима к напредњацима. Дакле, смисао изборне борбе, по мишљењу владајуће партије, треба дг буде само то. Али је г. Настас заборавио да се у том спору јавио и опасан умешач који на својој страни и једини има пра во, а то је социјална демократија. И док парничари избегавају да отворено кажу око чега управо воде спор, дотле ће наша партија, која се у име народа меша у њихов спор, открити још пуније него што је то до сада чннила сву лаж њихових доказз и иеоправданост тражења обе стране. Због чега се води тај спор? Да ли око крупних рефорама које су постале нгсушна потреба ове земље? Да ли зз добро народа? Боже сачувај! Није ни једно ни друго. То је спор око тога: ко ће владати на родом, ко ће добити већи део, да не кажемо монопол плена од плодова радних руку, ко ће добшпи државну власт да је искористи за партиске и класне интересе мањи не а нр., иип^ту благостања имира народних маса? Другим рсчнма, то је оно народно: Биле се јетрве преко свекрве. Да и буржоаска опозиција схвата тако изборну борбу, најбољи је доказ тај што је њека парола да се по сваку цену оборе ргдикали с вла сти. Питање је само: какву гаран цију пружа народу њен блок да ће његова политика оити боља и демократскија? Јесу ли то програми њених фракција? Кад би то било, до блока не би ни дошло. Да није шено правилно држање у опозицији? Та због њега је осујећена, односно од ложена за дуго Велика Народна Скупштина1 А колико је тек пута она показивала сзоје реакционарие инстинкте и на посредан начин допуштала влади да ради погрешно? Ето, какав је морал буржоаских партија1 Од свега пак једно је најмизерније у овој изборној борби. Ссцијалној Демвкратији може служити за част

што је у свом изборном прогласу истакла као најактуелнији проблем наше унутрашње политике: сазив Ве* лике Народне Скупштине. Пре два месеца то питање је било готово решено, а данас буржоаске партије прелазе преко њега. Оне су га већ бациле у позаднину. Кад се још има на уму да од њихове стране нису истакнуте никакве друге | пароле од већега и општијега интереса, онда сваки поштени грађанин мора посумњати у њихове намере, Ј мора се уплашити њихове победе. Међутнм, тежиште изборне борбе требз и мора бити: Велика Народ на Скупштина ради увођења опште га права гласа! Што нас узнемиравају тако честе и судбоносне парла ментарне кризе, има се приписати томе факту: да у Србији није народ суверен, да је његова контрола ску чека, да антипарламентарни и реакционарни факторк отимају маха, Демократизација државне уараве и пу но и слободно учешће народа у политичком животу може једино унети стабилиости и свежине у национални Ј и културни развитак. Напоредо с тим треба извести и велике реформе, пре свега пореска реформа која ће ослободити и народну привреду и мно гобројне народне масе несразмерно тешких намета, а затим привредне и социјално-политичке мере којима ће се појачати полет економских снага земље и заштититн радна снзга, подлога и мотор саеколике нацко! налне културе. Нека бирачи не схвате да је смисао ове изборне борбе: промена лич ности, додајмо чак и партија у ко I лико је реч о буржоаским партијама, Њен смисао, њен непосредни циљ би требао да буде: промена поли\тике, система. Тосене постижебирањем између владе и блока, јер и радикале и буржоаску опозицију ру ководе у основи исте тежње, наиме: да одрже и појачају режим који је Голгота за већину народа, у коме се, на овај или онај иачин, или у сваком случају жртвама маса храни влала једне мањине која нема интереса нћ осећајз да задовољи његове праве потребе. Само борба против њих под заставом социјалне демократије може остварити преображај за ким несумњиво тежи експлоатмсани и за постављени радни свет са села и вароши. Од свести грађанз зависи да ли ће 1. август биги правг етзпа, грандиозна увертира за напредак, ка будућности. бапиз. Буржоазија благује Бања Ковиљача , 29 јуна. Свакога и најпростијега човека мора зачудити шта је ово те се сада пред изборе господа, буржоазија и сви они редови који живе од туђег рада, умиљавају око овога на ивког оголелог и упропашћеног света. Зл ово неколико дака мога бављења у бањи посмаграо сам како се овде у бањи, у овој сезони нај већеграда, када јзднн сељакскупља влатић по влатић свога жита рзди своје годишње исхране и подммре ња нзјпотребнијих средстава за жи вот свој и своје породице, како се овде у бањн са свију страна Србије сручила буржоазија да се излежава. Међу посетиоцима има једгн врло

мали број радничке класе са вароши и са села, и то су они који су већ физички потпуно упропашћени, радећи целога века за другога. Ако погледате по бањском парку, видећете само неке вратоње, трбушине, фине даме са шеширима од 100—150 динара на глави, видећете мајоре, пуковнике, началнике и капиталисте како тек сваки од њих докопа по неког сељу испод руке и декламује му о изборима, а ја, посматрајући све ово, питам се: па докле овако? Зар ми радници са вароши и села да нашем потомству оставимо у наслеђе оно што су нама наши стари оставили? Муке и патње, да и они као и ми, целога зека раде за своје непријатеље, којекакве дембеле, као што су ови што се у највећој сезони рада излежавају по бањама и задовољавају се по бањским биоскопима, гледајући оне сцене које су се оди гравале снамазавреме прошлихратова? Не, ја опет имам наду да неће баш овако остати; јер ако је народ то трпео до сада, он је то чинио отуда што му није нико нн показивао од куд зло долази. А сада када му прилази Социјалистичка Партија и позива у борбу против зла, он ће снгурио, кад чује да се Социјалистичка Истинска Партија не бори за ову или ону гомилу људи, већ за благостање целога човечанства, — прићи и потпомоћи њу у своју корист. То треба да учини и то ће нзрод учи нити сада, 1 августа. Р. Јовичић зем. из Причнновића Шта косита ми/жтаризад! ? Код нас, у Србији, милитаризам гута 40 од сто целокупног буџета. У осталим балканским земљама стање је исто. У европским великим државама издатци су огромни и онде где не прелазе ни 30 од сто од буџета, а прекомернм у Немачкој, где прелазе преко половине целокупног буџета. Па ипак велики војни буџети у европским великим државама и ако спречавају напредак социјалних рефорама и остварење многих основних одредаба заштитног радничког законодавства или пореске реформе — не уништавају сасвим рад на социјалним реформама, дају могућности радничкој класи да остварује полагано своје захтеве. У малим пак државама, као што су балканске, велики војни буџети значе онемогућавање свих корисних и напредних рефорама у привреди, у пореском систему, у просвети, у социјалном законодавству, у санитету у опште на свима пољима државне делатности у корист народа. Србија има дуга сразмерно броју становника више него многа велика држава европска. Од које има сразмерно мање дуга, од те је пак сразмерно неколико пута сиромашнија. Она има, рачунајући и последњи ванре-

1 дни кредит, близу малијарде динара државног дуга. А док се тај дуг исплати, даће се преко две и по милијарде. И када се Србија пореди са тим европским државама у погледу подизања културног нивоа земље, видеће се да су те презадужене велике државе дале свака поред милитаристичког колоса, и потребан минимум културе и за најниже слојеве народа. Док су Србија и балканске државе храниле и товиле само милитаризам. Са ишчезавајућим малим делом зајмова за железнице, сви су зајмови отишли на наоружања.

Милитаризам Србију кошта не само сваке године половине буџета, не само милијарде динара дуга, већ је кошта живота и напретка целокупног народа. По цену просветне мизерије, привредне примитивности, пореске преоптерећености, здравственог очајног стања, социјалне некултурности у државној управи — Србија је одгајила милитаризам и са њиме, место миру и слободи на Балкану, допринела упропашћивању мира и братства на Балкану. Србију кошта милитаризам више и па да јој теже него многим највише милитаристичким државама.

Џз дана у дан

ПенсОонисан начелник. Начел ник мичисгарства полицше, г. Милорад Вујичић, пенсионисан је по својој молби, пошто ћебити кандидсван за народног послакика, на листн старијих радикала за округ подрински. УлНца Иоколе Хартвога. Одбор београдске општине, у прексиноћној својој седници, одлучио је, да се досадања београдска улица назове улицом Николе Хертвига. ^Кадбе против указа. Главна контрола изјавила је Дожавном Савегу жалбу против последњег указа упргве држазних монопола, којим су неколико чиновника унапређени г.ре законског рока. Повређен. Јанипије Богдановић, грзђевинарски радник, у Свилајнцу, пао је са грађевине ка којој је предузимач Светислав Антић. Пад је био јак, јер је Јанићије Богданозић разбио грудки кош. Кривиц* је до предузимача који иије поставио јаке скеле. Богдановић је сставио породицу која сада скапава од глади, псшто је он био храннлац целе породице. Изигразаље Закона о Радшама. Радничка Комора добнла Је ј из многих месга из унутрашњости извештаје да се сауд апсолугно изи грааа Закон о Радњзма. Нарочито се одликуЈу ова места : Бајина Баштз, Ивањица, Велика Планз и т.д. Рад ничка Комора упутала је преставку министру народне призреде. Г. Пашић у агитацЦјн. Сутра путује у пожаревачки округ г. Ни кола Пашић, председник владе, ра ди изборне огнтације. Г. Пашић ће посетити зборове своје сгранке у Пожаревцу, Петровцу и В. Градишту па ће се за тим вратиги у Бгоград. Официрска Задруга. У данашњој седоици управног одбора ссрицирске задруге, прегледаће се под кете молбе пријављених Кандида^а, на упражњено место упразника и главног књиговође, па ће се затим извршити и избор. Министар у ЈЈишу. Млнистар грађевина г. Јован Јовановић, отпуговао је јуче у Ниш, да исаита лич-

но неке неправилности у нишкој железничкој радионици. Видећемо да ли је то било испитивање или агитовање. ПоштанскЦ саобраћај аутомо* билима- Данас је отпочео поштански саобраћај аутомобилкма на прузи Вглес—Битољ, Охрид—Сгруга, Битољ—Струга и Охрид—ПрилепРесан—Сгруга. Аутомобили возе сем поште са пакетима и путнике. Цео овај посао устулила је држава за пет годнна Занатлијској Кредитној Банци из Београда. Студентц из Букурешта. Вечерас долазе у Београд 80 румунских студената, који ће осгаги у Београду два дзна, и прегледати његове знаменитости, азагим ће отпутовати у Игалију. Изборно путовање Начелник хидротехаичхог одељења, г. М. Ванеро, путује дзиас у Мачву, да на лицу места изводи и изради плгнове за ксушивање Мачве од водоплава — Саве и Дрике. Како фузионаши хоће сад на месецдана предизборе да усреће целу Србију ! Окружни Иачедницн. Данас ће Министар уиутрашших дела поднети иа потпис један мањи ухаз, о размештају старих и постављању но вих окружних начелника. Тражење И н ва/Шде- Војислава Раловића, поднаредника из Сграгара јуче је довео његов брат у Београд радк тражења инвалиде од Министарства Војног. Војислав Раловип је рањеи за време рата у слепо око па је због то! га остао потиуно слеп и неспособан за рад. Војислав нма породицу. Инвалиду још није примио. Радикалима су пречи здрави официри него осакапен и онеспособљен нарсд. ЈТрестазка. Рлдничка Комора упутила Је пресгавку министру Јунутрашњих дела, због тога што полициски органи у округу ужнчком изигравају члан 152. згкона о радњама и некоректног Фзнашања полициских чиловника према радницима. Опет жртве параде. Јуче је била сахрана царског руског посланика г. Николаја Хартвига. Радивеће параде изведен је вардарски пук | на улицу.

Ф Е Љ Т О Н

Л. Андрејев: Одбрана Историја једног дана По коридору суда шетао је вксок, мршав блондин, одевен у фрак. Звао се Андреја Павловић Колосов, и већ је три године адвокатски помоћник. Пред сваким крупним процесом Андреја Павловић се јако узбуђивао, али овог пута је рђаво расположење прелазило обичне границе. Томе је било много узрока. Најглавнији узрок били су болесни живци. Последње године он се управо одрицао службе, а туширање водом, које је Колосов употребљавао, врло мало је помагало. Требало је оставити пушење, али он се није могао одлучити на то, тако је била јака навика. И сад му се прохтело да пуши, ма да је осећао у устима оно непријатно гађење, тако познато свим пуи шачима. Колосов оде у лекареву собу која је била незаузета, леже на мушемом покривен диван и припале цигару. Ох, како је уморзн! Целнедеље није свлачио фрак! И то ка кве недеље! Час код примирителног суда, час у полицији, јуче целог дана до девет часова у вече мајао се у окружном суду због неког тричавог грађанског процеса. Другови завиде, што тако много зарађује, указују на њ као на пример неуморности, а

к чему све то води? Три хиљаде рубиља годишње, што их с толико труда напабирчн, измичу из руку. Живот све више поскупљује, деца траже за себе све више и више. Дугови расту. Прекосутра је рок за стан, треба платити педесет рубаља, а он има готовине свега десет. Значи. треба се опет растрзати: Жена. Сетивши се дугова и жене Колосов се намршти и уздахну. — Је ли море, где си се изгубио? Тражио сам те и тражио! — дојури у собу Колосовљев друг у дзнашњој' одбрани, такођер адвокатски помоћник, Померанцев, који је већ усг.ео да стекне репутацију талентованог криминалисте. Леп бринет/окретан, говорљив и весео, али по мало лармаџија и до садан Померанцев је био регка маза судбине. Код куће у богатој поро дици, њега су обожавали, срећа га је пратила у свим пословима, — као по минама јурио је слави и новцу. — Треба да се договоримо за одбрану, — брзо је говорио Померанцев. — Иди с милим Богом. После, одговори Колосов уздрхтавши. — Али како после ? Колосов уморно мзхну руком, и Померанцев, слегнувши раменима, журно изиђе. Дело у коме су заступали Колосов и Померанцев, било је по фабули просто. На једном краЈ‘у Москве, где су поред кафане ашчиница, чајциница, па опет кафана и где

се врзма талог пресгоничког становништва, десило се убиство. Неки дошљак, младић, по спољашности трговачки помоћник или посредник, лумповао је ноћу са двама одрпанцима н блудницом „Тањом Белоруком*, показивао кесу с новцима, а другог јутра био је нађен на башто ванама удављен и опљачкан. Кроз недељу дана Тања и одрпанци бише ухапшени и признадоше убисгво. Колосов је требало да брани Тању Белоруку. У затвору, када је отишао на виђење с оптуженом, сусрете га нешто неочскивано. Тгња, како је он почео да је зове, била је млада, сувоњава девојка глатко зачешљане косе, скромна и плашљива. Или јој је усамљенички затвор спрао с лица блзто срамног ззната, или су га оплемениле јаке душевне патње, али ни по чеку се није видело оно презрено и бедно биће, о каквима је навикао да слуша Андрија Павловић. Само глас, мало промукао и груб, говорио је о иоћима разврага и пијанства. Пссле првог виђења Колосов схвати да Тања ни душом ни телом није крива за убиство. Сграх јује убио. Страх бића, које се налази на дну друштвених степеница и ксје су пригњечили сви више њега. Сваки је био јачи од Тање и сваки је вре ђао, био то њен љубазник, убојица и суров, или жандарм, на коме су сијале плехане значке и који је и самим својим јупитерским изгледом уливао панички ужас власници жу-

тог билета. Из страсног и испре киданог говора Тањииог, кад су јој счи пламтеле и мршаво тело, дрхтало од нагомилане мржње према гониоцима, Колосов увиде, да је Тања способна и за самоодбрану. Тако се брани заспала животињица, из врнувши се на леђа и гњевно кезећи зубе на подигкуту руку, — али у самом том необузданом гљеву више је ужаса и самртничке туге, него у најочајнијем крику. Са су зама и сумњајући да ће когод поверовати њеним речима, Тања је причала, како се десило убиство. Кад су они сви изишли из последње кафане и прелазили пољаном, Иван Горошчин, њен љубазник, и Василије Хоботјев насрнуше на непознатог и почеше да га даве. — Уллашила сам се, господине, смртно. Почех да вачем на њих: »шта радите, убице*? Вањка само цикну на мене, а онај већ почиње да кркља. Јурнем на њих, а Вањка, злочинац. кад ме удари ногом у трбух. „Ћути, каже, или ће к теби то бити!“ Ја стадох да трчим по баштоваиама, ни сама не знам како сам се довукла до постеље код Марфушке... Мараму сам, како сам тр чала, изгубила... Сутра дан Тања пребаци Ивану због злочина, али је оваЈ’ двема песницама убеди у непроменљивости свршеног дела, а после часа и по Тања је певала песме, плакала и пила вотку, купљену за упљачкан новац.

Колосоз је још двапут био код Тање, и после сваке посете будућа одбрана му је изгледала све тежа. Но, шта да каже на суду ? Та треба испричаги све, што је год горког и ненраведног на свету, причати о вечној непрекидној борби за живот, о уздасима побеђених и победилаца, која се у једној гомили ваљају по крвавом пољу... Али зар се о тим уздасима може причати ономе ко их сам није чуо и не чује ? Јуче ноћу (дању је био заузет) Андреја Павловић се спремао за одбрану. Најпре рад није ишао, али после неколико шоља јаког чаја и десетак цигара разбацане мисли почеше да се слажу у систем. Све више се узбуђујући, одушевљујући се срећним изразима, лелим фразама, Колосов најзад сасгави ватрен, убедљив говор, који је пре свих убедио њега лично. За тренутак у њему нестаде страха, који као да му је предала Тања, и он леже да спава уверен у себе и победу. Али несаница је учинила своје. Данас му је глава тешка и празна. Одвојене фразе из говора, које је набацао на хартију, изгледају извештачене и одвише громке. Сва је нада у то, ца ће се нерви окрепити, и он ће у потребном трснутку влздати собом. Данас се већ видео с Тањом и био је непријатно изненађен оном укоченошћу, која јој је избијала из гласа. — Пазите, Тања, причајте све