Radničke novine
а!
Ој, :ледипоср лштва. игурно и пред хом прелива се > је само да нас гавља пред јеI са зебњом о-т се претећи дил погледом и ој .јост, у којој имање ађана тону у провали.е оних који пате и зломи бацамо одговорност >ећу на оне који нада предузму тај коннас воде у страховиту
лг данд у ддн Окупштина у ЈИниу. За данас е сазвана Скупигтина у Ниш. Тамо V према томе сви посланици. Друг Таичевчћ отпутовао је јуче у два ~у ша после подне. Цруг Кацлеровић је 11 з Пожарсвцс, где \сад живи, оши.шао такође право у Ниш. Џ е :1и лист. Наш орган излазиће и даљв, докле год могадне. Због тога што |е највећи бро] радника аг штаипариЈе отишао на војну дужност, а и због финансијских разлога, он ћо излазнти нв пола тцбака, бар >а ово нвколико дана, док ситуаннЈа не бу де одређенија. Радничкв Новине апелују на помоћ пролетерске класе: на уредно растурање и на уредно плаћање Ми нећемо да сензацијама згрћемо мариЈаше; исто тано, ми немамо никаких фондоиа на расположењу: ми апелу јемо само на редовно плаћање читслачкз публике којој ћемо, поред наших идеја пружати саио солиднв и сигурне информацијеЗојни бегунци. Јуче су пребе гли у Беогрзд из Земуна доа аустркјска аојника а један официр. Они су спроведени у Управу града Београда. Доаређени Вктомир Туфегџић из села Попозића, срез лепенички, и Милан Данилорић из сслг Прнћевића, срез жцчки, радили су у м шну И. Бајлонија и Скнова. Првом е дохватио кајиш а другом тестгра (циркуларЈ 1 ш-;<у и два прста, и сад обологу д- раде. лони узима радннке са села, то што су јефтинији и што гребљава на све послове, па V које нису способни. Шта
Али бугарски народ не жели ни- 1 шта је власт и како ге гчпи ттоКл ј шш, 6ода га ота,е на м„ру „„ б„т„т? каокодв.Дтте",, и спококшву. Д конфлихш који је ких кмегсвз.* агк * »ју
- Работнически Весник прокиамује солидарност и ш братство српског и бугарског наро а, Шад>е на/к своје Ј!, и А и на ® нвлаз ” п Р би м ; ј°ш немоћ- где смо примили војничко Р одело и сидшатије и трарси ђадкански бавез — пп "' *• -
Нема још ни година дана како се свршио рат, који је проузроковао толике жртве и катастрофе балканским ; ко аустриска влада тврди, *мн то не народимз, а већ се над тим на-: знамо. Али нема сумње да су глав
Н -1- ж Г сииј и У номе Се, осгалу спрему а наше одело оста_ не дана БУ н а ?а К ^ П н Р п Нв " УНв Г ° Л -' 8ИЛИ У К Р аг УЈ ев «У- По издржаној државама. Да ли ]е само убиство Де- 2"* ~ " ч 8а јв п д "°' ■ » АРУ Г0 Је зежби када нас ,е стпуштао, капе! ло завере склопљене у Београду, ка- Ј2 имуК-у I . ар ° АИ " П0 гаи Ра Д° шев *Н одузео јесву спрему ли нн.ч имупних класа и династнја на и одело и пусгио •
родима поново уздижу бурни обла ци. Ултиматум што га је 10. ов. мца у вече предала Аугтроугарска Ср бији је догађај који врло лако може довести до 'рата између та два народз. А такав један рат може поново да сгвори пожар на Бзлкан ском Полуострву. Још више, данас рат између Србије и Аустрије може да изазове и пожар општег рата у целој Европи. Аустриски улгиматум је дрско изазнвање, коме није циљ само да
ни узроци тога убисгва: прво, у у-
нас је да идемо купи из Призрена голи, боси и гонисмо има •
Балкану. “ • м ; I «Ј ип ПО 1 Јипоусп«! 1ЛЈЛИ ... ._ г __, ј ј Ниједна велкка сила не ба смвла логлави, јер нашу спрему плипиии«. гњетавачкој пол'итици Аустро угар- « а Т ретира так0 п о н «ж«вајући једну ли, зато што нам је била''остала' % ске над подјармљеним Србима и Сло оал|,анс|| У. ДР жав У- Д* су балнанске Крагујовцу. Шта смо могли радити? венима, политици која потчкњава по ДР ЈК а в е УЈадињене и удружене. Уједи- Кући смо морали ићи, па ма и боси следње једном искључиво реакци ње !е У Ј е Д а " економскн и политнчки гсл : н гологлави! Тада смо псшчнсавез балканске државе би подигле висок зид против зав ЈЈевачке поли тике европског капитализмз. Само
онарном режнм политици која се у највећој бруталности испољава у Бо сни и Херцеговини после анексије, политици чији је најистакнутији пред ставник, као и аустриског импера јализма уопште био погинули пре столонаследник Франц Фердинанди; ДРУго, у шовинистичкој агитацији
зато што су ргздеЉене о :е служе завојевачким тежњама једне или друге велике силе, док најзад не буду дефииитивно завладане и иодељене од њих.
...... д« ; ДЈ/ЈГ4У, ј шиоппии! 61 ИГдЦИјН 0 ооори престиж Србије. Том ултима«! српске буржоазије која је опијена ј. то Д а . нас Ј° ш с већом енерги туму је циљ да широм отвори врата ! успесима Србије, изгубила сваки | Ј°“ Узвикујемо' здрав смисамо за стварно и могућно. * Власиици у аустроугарској монар хији схзатају убиство пресголона следкика као израз Србијине тежње да од Аусгроугарске отргнс срп
аустриском мешању у унутрашње ствари Србије, да учини крај њеној самосгалносги, да је претвори у вазалну државу аустро угарској монархији. Историја ретко помиње такво
изазивачко мешање једне државе у ске провиоције. С друге сгр..-,е они унутрашње послове друге, какво нам ј у томе убисгву виде туђе поте?ање предсгавља аустриски ултиматум Ср-' на аустриску династиј>. И они иско ои Ј и -. ришћавају све то да зададу силан Који догађаЈи дадоше повода ау ј и одлучан удар малом прогивнкку сгроугарској монархији за тај сил и непријатељу, Србији нички и груба гест према њеној ма л лој и слабој сусетци? Да бисмо ра зумели узроке овог догађаја треба да се прао упознамо с империјалистичксм политиком Аустро-Угареке, као и са шовииистичком и гракдо манском политиком српске буржоазије, особито после рата. Већ је десет година како је Аустроугарска гневна на малу суседну сраску краљевину. Познато је да у Аустроугарској живи више Срба него ли у Србији. Нацнонално бу ђење и тежња тога српског народа за независношћу подрива основе аустроугарске монархије. И наравно та тежња за ослобођењем Срба, подјармљених под ау-
Они, власничке класе у Аустроугарској и СрбиЈи, једни својом брушалном угњешаваком и империјалистичком политиком, други помамљеним шовинизмом и велико■ српским грандоманским каприсима — довели су народе у Србији и Аусшроугарској до једног крајње опасног конфликша који се може претворити у рат. И тада ћемо поново посматрати варварску слику која потреса: да се узајамно уништавају два брагска и суседна народа. Али ма колико да је зглика одговорност српске буржоазије за данашње критично стање у Србији, главна одговорност ипак пада на обесне власиике у аустроугарској
Да живи братство н савез међу бал ианским народима! Да живи Балканска Федеративна Републина!
*
^ њихови прсти и руке, ^сфтино раде.
УсамАени... ’д другова Лапчевића и Јовића, који су као по\и морали отпутовати атпутовала је из Беоош. и маса наших друуи су во/ни обвсзници. ао је и друг Туцовић. Отишао је и друг Топаловић. Отишао је и друг Коста Новаковић. Отишао је велики број чланова управа партијских и синдикалних организација. 0тишла је маса наших другова и социјалистичких бораца, тужни и тешка срца што напуштају, за моменат, борбу наше Партије која се, нарочито сад за време избора, тако дивно развијала-, тужни што остављају своје породице, слабе и нејаке, готово на улици, без марјоша и без уточишта... Остали смо такорећи сами, окупљени око наше заставе и нашега Дома... Т1а ипак нисмо сами! Са нама ]е Социјалистичка Интернационала! Са нама су симпатије угњетених и потлачених из целога света\ Са нама је Социјализам! Пред нама Је Будућност! Другови и Радници! Читајте и купујте Радничке Новине, које су остале као ваша једина заштита у овим тешким данима ‘
стриски и угаоски јарам, поклапа се с | монархији. Њен дрски и изазизачки тежњомсрпске буржоазије да створи I улгиматум нам 'је дока-з -л тч/. „Велнку Србију*, која ће обухватати Ј Аустроугарска је бацчла варницу широке области свих Срба, па чакју пожар, од којега и сама може ои јужне и бзлканске Словене. Отуда нећи руке. Двојиа монархија учвр је постао и заоштрио се неизбежач [ шћује своју владу тад десетинзма ј могло по нешто докучити, то је счд келтогућно понгто су готоно
Као и увек, оне сецикесе из појединих редакција што се зову новинарц почели су безобзирно да шпекулишу са неизвесношћу, забринутошћу и страхом који влада код становништва. Они такорећи сваког минута издају по једно ванредно издање својих листова са безбројним измишљотинама и глупостимз, било прнјатним било непријатним. Ми опомињемо наше читаоце, и уопште све раднике и сиромашан свет, на чи/у кесу и наивност ови пљачкаши наЈвише и апелују, опомињемо их да не дају своје маријаше за те глупости. Пре свега, у оваквој сцтуацији нигл нишга одређено, сем владе, не зна. Загим, и у ког.ико Јби
р-.мз главу завијали, а иа себи нишга кисмо имали сем гаћс и кошуљу, и тако смо дошли из Призрена до Крагујевцз. Када се позивамо на вежбу, добијемо војничко одело и спрему па нас упућују у команду; а када нас пушгају кући, они нас голе шаљу, јер им више нетребамо. Его какав је овај капетан Рддошеваћ, козлаидир чете у XI пуку. На дамо се да ће господин минисгар наредити нужну истрагу и капетана Радошевића казнити, јер он са оваквим својим поступцима не заслужује ла буде комзндир једне чете. — ић.
Несаеесан лекар Друже уредниче, Обраћамо вам се и молимо вас да публикујете у идућем броју вашега листа несавесност трупног лекара Др. Симеуна Шфифе у насарни 5. пешзд. пука, ]ер исти не прегледа правилно војаике а тако исто прави и разлику међ војницима. Док појединима и ако су слабији а нарочито прикоманДивану чету одбијз. А још кад чује џ а је соц.ђалиста, и ако је исги слаб, Г. Шф тфе га враћа у комзнду без икакве помоћи и прети му како ће да га отера под војнп суд, те ми за које је сазнао да смо соцајалисги коначно прспадамо, јер неће да нзс преглела и помоћ нам укаже. Зато вас шолимо, друже уреднчче, да ово изнегете на јавиост не бл ли се г. Шфифа смиловао и војнике бољг прегледао а потргбчим указао помоћ, и да не прани разлику међу
конфликт између Аустроугарске и' милнона туђнх гзрода насиљем и уСрбије, који умало што није избно [ гњетавањем. Спојавши тенароде под
с огромном снагом пре неколико година. Да се тзј конфликг шго више заоштри раде усрдно како тежња за независношћу код Срба у Аустроугарској, тако и аспирације аустроугарског империјализма и српске шовинисгичке буржоазије. А што се Аустроугарска до сад, и ако је тај конфликт избијао са све већом снагом, уздржавала да јуриша на Србију и да је присаједини својим територијама, за то се има захвалити једиио отпору на који је Аустроугарска наилазила код других великих сила. Србија, као и Бугарска, дугује за своју самосталност не евојо/ властитоЈ снази већ антагонистичким Шг жњама на Бал кану великих капиталистичких др жава. Али ако Аустроугарска није могла до сад да поседне Србију, она није никад престајала да томе тежи. Још 1876. Русија и Аустроугарска су се споразумеле (у Рајхштатској кон венцији) да прва окупира Босну и Херцеговину, насељену огромним де лом Србима, а друга да окупира Бе
свој скиптар у борби против тур ског продирања, аустроугарска монархија. после турске катастрофе изгубила је историски сиисао да постоји. С друге стране нацаоналне борбе и тежње за независношћу народа под Аустроугарском, њгна кеспособност да их једном дгмокрагском федерацијом споји у једносга ван државна организам — све го повећава опзсносг блиског расладања Аусгроугарске. Имдулс за тзј слом аустроугарске манархије може дати и последњи сукоб са Србијом, особито ако се развије у оплге европски рат. Бугарска буржоазија радосно трља руке јер у унижењу Сроије гле да моралну сатисфикцију и згодан моменат да понови херојски под виг румунских бо/ера: да задаудар с леђа противнику и да разбојнички заграби колико могадне од А1а ћедоније. У звојој великоЈ' заслслљеносги бугарска буржоазија не увађа колико велика опасност се јавља из ау стро- српског конфликта за Бугар
сарабију, насељену Бугарима и Ру- ј ску и бзлканске народе. Бугарска мунима. 1908. г. Аусгроугарска је буржоазија радује се пожару којч дефинитивно присајединила Босну и I је избно код суседа с којим је у Херцеговину. А за све то вргме Ау -1 непријатељству. Она не увиђа да
строугарска је дипломатском ингер венцијом, тајним споразумима, економскнм притиском и уопште свима средствима, тежила да угуши развиће Србије, да је ослаби и претвори у свој будући плен. За по следњих десет година Аустроугарска је прибегавала и тајним агентима да
тај пожар може потхватити и њгну кућу. Данашње држање буржоаских и ситнобуржоаских хартијадаје новдо каз да су се оне не само одрекле политике ревзнша, већ дл отворе них очију спавају само да не би ј пропустиле „погоданслучај*, који би
све везе са страним светом прекинуте. Све што се пише само се измишља или нагађа. Иико ништи одређено не зна. Због тога, не треба дати марјаш ни за једно ванредно издање буржоаских листова. Зашго својим маријашима плаћати глупости и лудорије брржоаских новинара? Београд плаћа те новинаре ради тога да га узне мирују, плаше и збуњују. Сем тога, у оваквим критич ним тренутцима треба пазити на сваки маријаш. Ко зна шта може сваког тренутка наступити; и због тога не треба лакомислено бацати маријаше који ће нам можда требати за насушни хлеб.
во!ни|гимз чз пријатељског и партијсе из стране јавности и штампе! ског гледишта, Нздамо се да ће те изаћи на сусрег оиој нашо) молба зашта ” напред благодаре. Пеколико друговс ?№«нистру Унутр. Дел Смедере< У јулу месецу прошле године, се Милзн Ћ Јрмаџаћ, земљоделаа лазио у рату са Бугаримз, ње! сиачић ушзо је у воћњак Јовг Банића, овд. инжињера, да истера овце које су ушле у неограђени воћњак. Сии Банићев, Пера који је у то време наишао од некуд са пушком у руцн, да бн задовољио своју обест и опробао „како га служи пушка*, наиишани и опали. По извршеном злочзну Пера је сео на лзђу и отишао са Бгогрзд, и за све време исграге налззио се у Беогрзду. После извесног времгна прашина је пскрила акга, и „појео вук магарца*. Година дана је већ ту, а зликовац, који )'е упропастио једаи млади живог и уништио наду родктеља, остао је некзжњењ Година дана, а он у слободи. Док отац на грзници својим грудима одбијаше бугарске бајонете и и свој живот излагаше опасности, „за Краља и Огаџбину*, дотле његов син у сред Смедеревз пада незашгићен од зликовачке руке и злнковац остзје некажљсн, а сигурнб
Министру ЗојНОА 1 Био сам на вежби у јуну месецу, у поеледњој пзртији резервисга, и за време издржааања вежбе видео сам како се поједини официри одужују оним војницима и херојима који . су за њихсве класе гинули у прошлим ј због „херојског* дела свога сииа Ј јратовима. Капетан II кл. Вглимир Ра- ва Банић је унапређгн за начелкика дошевић истукао ргдова Јована ј саобраћајног одслења жељез. ,дирек-
би провоцирала атентете, као шго I И м судбина указала. За активну на је 1909 био онај у Загребу, који је Ј падачку политику буржоаске и мо
искоришћен против Србије.
ј нархистичка Бугарска је данас не-
Од балканске војне Аустроугарска способна. Али се зато у толико ве је извукла само две добити: распа- ј сој сервилности баца у наручје моћ дање Б лканског Савеза и стварање \ ном „покровидељу,* од којега оче Арбаније. Али се она тим није за- кује помоћ и ојачање. Лаберална
довољила. Ти резултати само су у некслико могли задовољиги Аустро
коалиција (данашње влздчјуће пар тнје. Ред) сматра за велики подвиг
угарску пошто је из рста Србија што је Бугарску учинила слепим из-шла оснажена, скоио удвојена. ј оруђем Немачке и Аустро угарске,
Мзрковића из Сепаца, окр. храгујевачког. Оз га је сбалио на земљу и ногама тукао, тако да је овај из свега гласа кукао и зш магап. Тукао га је дптле док сав није био у крви. Оао је капетан Радошевлћ иззршио пред војннцима аеле чгте. Оаај велики хгрој што н.а мртво пребија војнике коаде и јгде впјниччо следовање. Оа прима новчану
ције, а син му остао и даље у сшбода да учивешгину гађања и обзра невине живо 1 е рздиччких синова. Взсподине Мчнистре, не знамо да ли Вам је познат рад В 1 ших органа али док се по овом злочину не не предузима ништа, дотле Ваши оргааи ка кејт у Смедереву нападају раднике који су дошлн на лечење својим кућама, и то их напа-
храну, а за своју исхрану не даје ни, дају чак и онда кад су им се она једне двопарке, већ од војничког ј легитимисали, и под пригиском сво* следоваља одваја те прави ручкове 1 га ауторитета(!) гоне их у полицију и вечере за себе и саога шуракаМи јда тамо од њих „траже нека обалоша, порезника из Обреиовца. вгштења*. У местоштосада у овом Капегзн Радошевић понаша се не-! времену идете лично у агигацију. старешински на спрам војника: псује Ви бнсте боље учинили да обратите им оц», матер, сестру сељачку и т. I мнло више пажње на рад Ваших д.; називЈвојникамагарцем. џукелом,! оргаиа, те да у будуће не начадаЈу коњем. Јраднике и не плачкају удовицс: џо
Счажење Србије,. која св подигла као којс-историЈа Је то много нута по боана на путу аусгриском империја- 1 тврдила — нису никад мислиле ни ли8му ка Солуну и јушном Балнану, I тити мисле да Бугарској даду Мд Не потоомажите СВОЈим «а- {остаЈекаоран^ амб^цијам^и^са- оГГмТЈмењ | ^Пред војницима целе чете капетаа ! ‘гинулнх радника кад оне долз зе за ријашима СВОЈе крвне против- ^ Аустроугарске. |ту “спаситељи" Бугарске држе је , Рздгшевич псује сестру сељачку и жалосну инвалиду, као што Је рзди/ нике ИЗ буржоаских редакнИЈа. | П0 * а ™* Ј аусТ риског престолона- као машицу у рукама Аусгро угап- вели: „Дгћемо вам ми војне пензио-Ј помоћник окр благаЈника. °дЗ ; ЛАппми-нла баиило »е вар- ске, која намерава ди угуши Јед- \ нисане чинсвнике за општинске прет- оовице ј^ссЈе 24 дин. ла писаг 0,1 Г V мпжљу која се већ десет го ног нашег суседи блисног по инше седнике, па само превијемо па два молби. I о би Вдм била најбоља да сч«. Цм« 4™»'/»««» » 9«« !десетпегпрско тура. В:,деће —.1г«.пм.:
дррвн. шт Ж
ц ма Наавшвааћ бразарскв радник.
Одговорни уре.лршк Штампарнј« Саве Раденковмћа н Брата — Београд -- Тедефон 646.
. )аић кројачкн радиик.