Radničke novine

ЈЕДВЦ ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛА САВОВА — КОКЕТОВАЊЕ БУГАРСКИХ ВЛАСНИКА С АУСТРИЈОМ Бечки полузванични орган Рајхсаост објавило је један телеграм свога кореспондента из Софије, који је интервјуисао генерала Савова, бившег бугарскога генералисима у балканском рату. Савов је изјавио да, ако се направи биланс догађаја, онда се успеси морају констатовати на страни централних великих сила: Немачке и Аустрије. Немачка је показала целом свету своју џиновску снагу, а Аустро-Угарска је доказала да је велика сила раг ехсеИепсе. Генерал Савов ]е развио једну велику похвалу грандиозним подвизима аустро-угарске војске која је толико времена сузбијала готово целу колосалну руску војску; па је завршио изјавивши: Аустро-угарски народи могу се збиља поносити тим подвизима. Што се тиче неутралних држава, генерал Савов је изјавио да ће Бугарска одржати своју неутралност докле год то буде могућно. Одговорни фактори сузбијаће сваку врсту агитације и управљаће се само према интересима земље. А кад куцне час, бугарски народ показаће исту ону слогу и биће готов на исте оне жртве као и у балканском рату. Бугарска војска је спремна и вршиће своју дужност до краја, чим то интереси отаџбине захтевају. * $ * Ми са своје стране чинимо ову напомену: Генерал Савов одговарао је прво пред једном комксијом која је извиђала лоповлуке бугарских министара, и данас одговара пред другом парламентарном анкетом која тражи кривца зд прошлогодишњу катастрофу Бугарске...

1. Француска и Немачка После катастрофе 1870 године на континелту Европе, Француска је почела енергично да води колонијалну политику. Ову је појаву дуго време званична Немачка одобравала са симпатијама. Бизмарк је мислио да ће ово средство одвући пажњу Француске од изгубљеног Елзаса и Лотарингије. И фактички Француска је постигла знатне успехе у колонијалној политици. Она је утврдила своју владавину у Алжиру, завладала Мадагаскаром, Тунисом, Индо-Кином, појачала свој утицај у Сирији и Мароку и т. д. Француска је већ отпочела да заборавља реванш, када се понова сукоби у колонијама са Немачком, која је журно спроводила своју светску политику. Први сукоб између Немачке и Француске догодио се 1905 год. због Марока. Протекторат над Мароком Француска је објавила тек 1904 г. после споразума са Енглеском. Али овај споразум био је у противречности са мадридским уговором о равноправности свију држава у Мароку. Овај факт је дирнуо Немачку, која је тежила да ојача свој економски утицај у овој колонији, с намером, опет да повећа свој уплив у Средиземном мору. И ствар је била тако постављена, да су се или Француска и Енглеска морале одрећи од свог споразума или пак да се Немачка одрекне од мадридског уговора. И ствар се свршила, као што нам је познато, компромисом између Немачке и Француске. Али зато

је Енглеска остала незадовољна овом Алгезирском конференцијом, пошто је сам позив за ову конференцију ради ревизије споразума од 1904 г. представљао пораз за Енглеску. 1909. год. опет су се сукобиле Немачка и Француска због Марока. За Французе и Енглсзе било је јаспо да је француска Африка била прва степеница на путу остварења немачке светске полнтике. Немачка крупна буржоазија објавнла је кроз уста Виљема II да је будућност Немачке на мору. Завладати пристаништима у северној Африци, која имају велики стратегијски значај у Средоземном мору, беше веома важно за успешну немачку колонијалну политику у Малој Азији и на Далеком Истоку. Али ове тежње беху озбиљна опасност за енглеске интересе, и с тога је Енглеска енергично потпомагала Француску у њезиноме сукобу са Немачком. За Француску споразум са Енглеском као и савез са Русијом беше само средство да се заштити од империјалистичких, немачких интереса. Због тога је Француска и закључила споразум са Енглеском 1904 г. Француска већим делом извози финансијски, новчани капитал, а не индустријски. Она је светски кредитор, она само на Балкану има уложених 4 милијарде франака. У Малој Азији она је заједно са Немачком суделовала у грађењу Багдадске железнице. Француски финансијери такођер су били заинтересовани у грађењу источно-анатолијских железница и због тога је званична Француска једно време и утицала на Русију да промене своју негативну акцију противу грађења немачких железница у М. Азији. И кад је 1911. г. Немачка опег покренула питање о Мароку, изјавивши демонстративно своје непријатељско гледиште Француска је морала да попусти и да пристане да Немачка заузме један део Конга у Средњој Африци. После овога још су се више заоштрила колонијална питања у Африци међу великим силама а нарочито између Немачке и Француске. Немачка колонијална политика почела је да прети и у Малој Азији француским, империјалистичким интересима у Сирији. Немачка је се почела утврђивати и у Александрети, пристаништу Средоземног мора и завршној тачци Багдадске железнице. Ето таки су били француско-немачки односи до светског рата.

РАТНЕ ЖРТВЕ Нашем другу Влади Богдановићу, председнику месне партијске организације за Београд, погинуо је пре кратког времена брат Аранђел Павловић, бонбонџијски радник. Наше другарско саучешће другу Влади и његовој породици за другом Аранђелом.

ИЗ ДАНА У ДАН

Наше саучешће. — Другу Тодору Крстићу, кројачком раднику, а сада војном обвезнику, умро је отац. Изјављујемо саучешће другу Крстићу. Купите добровољне прилоге за Радничке Новине

Наша туга за ТуцовЛм Изјавили су саучешће за Туцовићем другови: Тодор Крстик, кројачкн радник, сада болиичар у I пуку II позива; Божидар Савић и Алекса Бабовић пз Трстеннка; Милан Поповић, обућарски радпик из Аранђеловца. Једним топлим н срдачним пи-

смом опростио се са другом Туцовићем друг Божа Михаиловић, кројачкн радник из Београда. Исто такс и друг Сава Јовановић, ливац са осталим друговима ливцима и другарице из Ужичке Ткачке Радионице: Цобрила Петровића, Госпава Вуковића , Милева Ћурчићева, Јела Цвијовића, Христина Аидровића, Милева Вуксановића, Живка Вељашевића. ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Из коприва марш! у коприве марш! " Крагујевац, 24 децембра. 21. децембра непријатељ је посео јачим оделењима Малу Аду Циганлију код Београда. Ноћу 22—23 децембра мања оделења наша препадом су напала непријатеља, разбила га и заробила 45 војника, 1 поднаредника и|2 наредника. — Наши су губитци незнатни. Иначе у току последњег дана ни на једном се фронту није десило ништа значајније. Стара реакционарна Русија Солун, 3. јануара по новом. — Цариградски лист Тасвир-и Ефкиар објављује вест да Је руска влада затворила недавно све социјалистичке посланике у Дулш а сада ]е затворила и све радикалне посланике. Сви затворени су подвојени у засебне затворе. Чак шта вшие „Ново Време“, најлојалнији руски лист, често се забрањује због доношења таквих вести. Да ди је иетина? Крагујевац, 25 децембра. — Непријатељ је почео да се утврђује код Панчева. Да не би био узнемираван у тим рааовима, он употребљава за њих наше војне заробљенике, излажући их тиме нашој ватри. Згодна придика Беч, 25 децембра.— „Франкфуртске Новине“ јављају да су Сједињене Државе упутиле ултиматум Мекснци којим изјављују да ће први сукоб, који би се десио са оне стране границе у пределу Цасобои§ 1 а 2 , имати за последицу објаву рата од Сједињених Држава. Згодна прилика за Америку да уништи сасвим Мексико. Ј1ови зајам Париз, 5. јануара. — Још један зајам од две милијарде француска влада је опет закључила. Кажу да је уписано већ 1500 милиона динара.

влада је упутила ноту турском посланику предочавајући му да ако офанзива Курда и Турака који пустоше Агег КаеМјап не престаме, Персија ће бити приморана да престане са неутралношћу и да упути своје трупе на Турке и њихова наоружана племена. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Ведики уепееи Париз, 24. декембра. — Званични извештај од 23. декембра у 11 часова гласи : Прошле ноћи су наше трупе освојиле један камени мајдан на раскрсници путова из Рувра у Сен Мијел и из Мезеја у Сен Мијел, као и више оближњих ровора. Иначе се не јавља ни о каквој другој операцији. Време је непрестано неповољно ; киша никако не престаје. Цокдон народног бдага Цетиње, 24. децембра, (задоцнио). Њено Величансгво Краљица Милена благоволела је приликом Божићних празника поделити свакој породицн, којој је погинуо хранитељ, новчану помоћ из својих личних средстава. Узимајући у обзир број погинулих, овај ће Божићни дар прекорачити суму од 30.000 перпера. На туј) рачун Лондон, 25. декембра. — Листови доносе да је Аустрија понудила Србији закључење мира на основици 51а1и5 џио, сем тога Србија би до- ' била северну Албанију и морску I обалу до црногорске границе. Днархија у Ддбанији Беч, 25. декембра. — Агенција Стефани јавља, да „Ђорнале д Игалија“ сазнаје из Валоне 23. декем- , бра, да италијански војници по страховитом времену настављају искрцавање да би заузели веома важне 1 позиције за одбрану Валоне. Неколико лица, која су се налазила у затвору, без оптужбе за ма какву Ј кривицу, ослобођено је. Административна организација и јавна служба у вароши редовно функционишу. Ситуација у Драчу из дана у [ дан је све озбиљнија. Вести о судбини Есад-паше мало умирују. Он се излагао опасности да буде опкољен и да падне у руке побуњеницима. У Берату је промењена влада без борбе. Албанска застава је замењена отоманском. Влада тако организована у Берату независна је од власти Есад-паше. (Кор. Биро). I

Руеке наде Петроград, 24 децембра.—Јављају из Техерана да је по савету руске легације и под притиском владе свештенство отказало религиозне процесије, које је требало јуче одржати. —■ По извесним гласовима

О Г Л А С И ЂлКР свих Р аз Р е Д а гимназије спремам за полагање разредних и приватних испита. Никола Богдановић фил. IV године 11. Царице Маре 11.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар. Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш.