Radno i socijalno pravo

С. Царић: Улога и функција директора у изградњи привредног система и његов правни... 121

такође је незамисиво у развијеној тржишној привреди да директор који је довео предузеће под стечај аутоматски постаје директор неког другог предузећа. То питање ј е веома значајно код нас у области приватних привредних друштава и односи се не само на директоре, него и на власнике тих друштава. Несавесном пословању створе се огромни губици у једном приватном предузећу које тада пада под стечај а директор или власник тог предузећа тада оснива ново предузеће изигравши повериоце на тај начин.

У погледу правног положаја директора предузећа наши прописи или су до краја јасни, ни конзеквентни. Наиме, директор предузећа је код нас најчешће у двоструком правном статусу. Прво, уговорном је односу на оснаву појединачног уговора о раду који закључује са управним одбором предузећа. Друго, лице које обавља функцију директора предузећа најчешће је у радном односу на неодређено време у томе предузећу. Ова појава има и добру и лошу особину, рекли би више негативних него позитивних. Позитивно је то да стручно лице које обавља функцију директора предузећа ужива одређену радно-правну стабилност када буде смењен са функције директора предузећа. Међутим, ако се анализирају случајеви из праксе долази се до закључка да је то погрешно.

Ако је неоправдано смењен директор а он остаје у предузећу и даље постоји опасност сталне поделе у предузећу за старог и новог директора, а то најчешће води пропасти предузећа.

Ако је директор оправдано смењен из било ког разлога онда је та оправданост у пракси код нас толико јако аргументована да нема оправдања и за даље постојање радног односа тога лица у предузећу. Лице које је изгубило поверење не може са успехом да обавља неке друге стручне послове у томе истом предузећу.

Директор предузећа мора бити знатно више награђен од било ког другог стручног лица у предузећу. Појаве у пракси да је директор у погледу висине примања односно зараде на пример на петом или педесетом месту су веома штетне појаве.

Примања односно зараде директора мора бити непосредно директно везана за пословни успех у предузећу. Директор мора бити економски независтан и у оном временском периоду када више не буде директор предузећа.

У погледу радног искуства директор предузећа присутна су различита схватања. По једним схватањима директор мора бити што искуснији, док по другима треба да буде млађи и смелији. У оба случаја функција директора се не може рутински обављати а без свакодневне креације и великог степена радног улагања. За искусније стручњаке треба предвидети саветничка места, бирати их у управне одбора и надзорне одборе и тд,. само због тога што директор нема бирократско ограничење радног времена јер он мора бити директор предузећа у свако доба и дању и ноћу, без оклевања и било каквих шпекулација. Таквих примера видимо све више не само у