Radno i socijalno pravo

Б. Лубарда: Уговор о привременом раду 143

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОЗИТИВНОПРАВНОГ РЕЖИМА УГОВОРАЊА ПРИВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

1. Наше радно законодавство се определило за концепт уговарања тривремених послова као "рада ван радног односа", чиме је изражен у основи класични уговорни (облигационоправни) концепт односа између ослодавца и радника који обавља привремене послове, а не концепт закључивања уговора о привременом раду као правног основа за заснивање (особеног) радног односа. Додуше, упркос томе што се законодавац (номинално) определио за концепт уговора о привременим пословима као облику рада без заснивања радног односа, извесна битна обележја радног односа и код овог облика радног ангажовања дата су у радном законодавству – у мањој мери савезним, а у већој мери републичким законом(има). Наиме, док ЗОРО прописује да радноангажована лица по основу уговора о обављању привремених послова "имају право на заштиту на раду, на здравствену заштиту и на пензијско и инвалидско осигурање за случај несреће на послу и професионалне болести" (члан 15. ст. 2.), дотле ЗРОС прави значајан суштински корак ка концепту обављања привремених послова као радног односа, јер се право на пензијско и инвалидско осигурање (што је потврђено и чланом 46. ст. 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању /"Службени гласник РС", бр. 52/1996/), као и здравствено осигурање (не и осигурање за случај привремене незапослености), признаје привремено радноангажованим лицима независно од (евентуалне) повреде на раду и професионалне болести (члан 130. ст. 2. ЗРОС). За разлику од правног режима класичног радног односа, код кога су и запослени и послодавац обвезници (уплате) доприноса за обавезне видове социјалног осигурања, особеност позитивноправног режима привремених послова огледа се и у томе што је само послодавац обавезник уплате доприноса за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање (члан 130. ст. 3. ЗРОО).

2. Природа и трајање привремених послова детерминишу правни режим уговарања привремених послова. Привремени послови су послови који су по својој природи краткотрајни и континуирани (нпр. продаја картица за игру на срећу; аквизитерски и инкасантски послови који се привремено обављају, продаја пољопривредно-прехрамбених производа ако се врши на привременим продајним местима, итд )9. Њихово трајање ЗОРО не утврђује (члан 15.), док ЗРОС њихово трајање ограничава на 90 радних дана у календарској години (члан 133. ст. 2.). У питању су послови из делатности послодавца утврђене у оснивачком акту (садржане у регистру надлежног државног органа) (члан 133. ст. 1. ЗРОО), али за које се не утврђује посебно радно место (члан 133. ст. 2. ЗРОС). Другим речима, правилником (општим

њу 2)

Т. Поповић, Радно право, Београд, 1980, стр. 57