Radno i socijalno pravo

134 И. Томовић: Радно ангажовање грађана СР Југославије у иностранству

према позитивним прописима

За разлику од ранијег Закона о заштити грађана СФРЈ (који није садржавао одредбе о вршењу надзора), важећи закон посвећује посебну пажњу надзору над применом овог закона. Тиме нормативно разрађује и ствара претпоставке за реализацију одредби члана 77. и члана 107. Устава СРЈ, према којима СР Југославија доноси и извршава савезне законе. односно савезна министарства непосредно извршавају законе. Ипак. вршење овог надзора још није у пуној мери заживело у пракси.

Надзору су посвећене одредбе чланова 23. до 32. Закона о заштити грађана СРЈ. Овим одредбама су утврђене радње, поступак и мере на које је службено лице овлашћено да их предузима у току вршења надзора. Занимљиво је да се у закону не употребљава израз инспекцијски надзор. већ само "надзор", као и то да тај надзор не врши инспектор, већ "овлашћено службено лице". Међутим, садржински посматрано, радње. поступак и мере које закон предвиђа, представљају класичан инслекцијски надзор и инспекцијска овлашћења. Уз то, слично условима потребним за обављање инспекцијских послова, и овим законом се утврђују услови за обављање послове надзора и питања везана за службену легитимацију.

Тако, овлашћено службено лице је у вршењу надзора овлашћено да: врши увид у потребну документацију; узима изјаве; указује на повреде закона и предлаже предузимање превентивних и других мера (чл. 24). О извршеном надзору и предузетим радњама се сачињава записник, чија је садржина утврђена чланом 25. закона. Одредбама чланова 26. до 28. су утврђене мере које је службено лице овлашћено да их предузме у случају утврђених повреда закона. Оно може: решењем наложити отклањање утврђене неправилности или недостатка; захтевати достављање потребне документације; налагати мере у записнику и издавати усмене налоге; поднети пријаву за кривично дело (или привредни преступ евентуално предвиђен одредбама неког другог закона), односво захтев за покретање прекршајног поступка.