Radno i socijalno pravo

136 Б. Чолић: Зашшиша права запослених пред судовима и Пред инспекцијским органима

посебним законом није друкчије одређено (Закон о јавним службама, Закон о радним односима у државним органима и други).

Нови Закон о раду се примењује и на запослене стране држављане који раде код послодавца на територији Републике Србије, под условом да посебним законом није друкчије одређено. Закон о раду дефинише синдикат као самостално удружење запослених у које они ступају добровољно и које самостално ради на остваривњу и заштити групних и појединачних права и интереса запослених. Закон о раду одређује и појам удружење послодаваца као организацију у коју послодавци добровољно ступају ради заштите својих интереса.

Треба истаћи да између појма општег акта како је предвиђен Законом о предузећима и општег акта према новом Закону о раду постоје неке разлике. Према Закону о предузећима (члан 94), општи акти предузећа су: статут, правилник и одлука којом се на општи начин уређују одређена питања, ако тим законом није друкчије прописано. Закон о предузећима предвиђа да је статут основни општи акт предузећа, а да други општи акти предузећа морају бити у сагласности са статутом. Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у предузећу морају бити у складу са општим актом предузећа. Закон о раду утврђује да је општи акт заједничка ознака за све колективне уговоре и за правилник о раду. Наиме, права, обавезе и одговорности по основу рада према одредби члана 1. став 2. Закона о раду, уређују се колективним уговором или правилником или уговором о раду, а према одредби члана 6. истог закона израз општи акт у том закону јесте заједничка ознака за све колективне уговоре и за правилник о раду.

Општи акт не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом могу само да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом као и друга права која нису утврђена законом, осим ако питање тих права законом није посебно регулисано.

Према поменутом закону ништаве су одредбе уговора о раду који је закључен између послодавца и запосленог, којима су утврђени неповољнији услови рада од услова утвђених законом и општим актом, и одредбе уговора које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запослених. У таквом случају непосредно се примењују Закон о раду и општи акт, што значи појединачни коективни уговор, други колективни уговор или правилник о раду.

Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и заштиту здравља на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета и друга