Radno i socijalno pravo

138 Б. Чолић: Зашшита права запослених пред судовима и пред инсбекцијским органима

одлучује о тим правима послодавац или лице које он овласти. У оба случаја овлашћење за одлучивање о правима, обавезама и одговорностима запосленог даје се од стране директора у правном лицу, односно од стране послодавца који нема статус правног лица у писменом облику.

Према посебној одредби Закона о раду (члан 120. став 3.), запосленом се у писменом облику доставља свако решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку. Из предње одредбе поуздано се може извести закључак да се и према новим одредбама Закона о раду, свако решење о појединачном праву, обавези и одговорности запосленог мора да има увод, изреку и образложење. Садржина оваквог решења битно утиче на његову законитост. Увод решења стога треба да садржи као минимум и следеће: податке о органу који је донео одлуку и пропис на основу којег је одлучивано, те датум доношења одлуке, односно решења. Изрека решења треба да садржи и податке о запосленом, садржини права, обавезама и одговорностима. Образложење пре свега треба да садржи разлоге који указују да је одређени пропис могао бити примењен у конкретном случају и разлоге доношења таквог решења, односно одлуке. Поука о правном леку треба да садржи и правни пут заштите права и рокове којима се та заштита може тражити.

Према новом Закону о раду свако решење о праву, обавези или одговорности запосленог је коначно у првом степену.

Пошто је решење о праву, обавези или одговорности запосленог коначно у првом степену, оно се може побијати само тужбом у радном спору код надлежног суда. Рок за покретање спора је 15 дана од дана достављања одлуке, односно сазнања за повреду права.

Отказ уговора о раду, односно решење о престанку радног односа доставља се запосленом у писменом облику и поред осталог треба да садржи нарочито: основ престанка радног односа, образложење и поуку о правном леку и правима за време привремене незапослености. Поука о правима за време привремене незапослености треба да упути запосленог на права која се остварују по Закону о запошљавању и остваривању права незапослених лица.

Достављање решења се врши у складу са одредбама колективног уговора, односно опшег акта послодавца (појединачни колективни уговор или правилник о раду), а ако то није предвиђено онда према одредбама Закона о општем управном поступку.

Према актуелној судској пракси, решење о правима, обавезама и одговорностима из радних односа не делује пре његовог достављања без обзира да ли је запослени за то решење сазнао или не. Решење о праву,