Radno i socijalno pravo

Др. Сенад Јашаревић: РАДНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

њима заснивају се и поједина решења у нашем Закону о раду).“ То су: „Директива о колективним отказима вишку запослених“ (75/129 ЕЕС), „Директива о заштити права запослених у случају трансфера послодавца“ (77/187 ЕЕС), „Директива о заштити права радника у случају несолвентности послодавца“ (80/987 ЕЕС), уз још неке директиве у области заштите на раду.“ Уследило је доношење већег броја директива из разних области (нпр. осамдесетих се доносе значајне директиве о безбедности на раду), тако да Бленпен овај период чак назива „златно доба“.' Након тога наступа тренд дерегулације, када се легислативна активност заједнице проређује. Сузакова сматра да је тих година Суд правде одиграо кључну улогу у одржавању комунитарног радног права у животу.“!

Нови замах дао је радном праву Жак Делор (Јасаџез Пејогез), у то време председник Комисије, који је истицао да нема успостављања заједничког тржишта без квалитетне социјалне политике. На основу тога се доноси 1986. године „Јединствени европски акт“ 2“ којим се први пут уводи „социјални дијалог“ на нивоу Заједнице, као и могућност знатно лакшег доношења директива из области заштите здравља и безбедности на раду – принципом квалификоване већине (тада чл. 118.а Споразума о ЕЗ). Такође, трасира се пут за доношење „Повеље о основним социјалним правима радника“ – 1989. године (коју популарно називају „Социјалном повељом“). Овим документом се најављује радикалан заокрет према радно-социјалној области. Остваривање основних социјалних права запослених прокламовано је као један од основних циљева заједничког развоја (осим за Велику Британију, која није прихватила Повељу).

Почиње трећа, могли бисмо рећи „зрела фаза“ развоја европског радног права. Нови замах даје Комисија, која убрзо доноси ,„ Акциони програм за примену Социјалне повеље“, који је предвиђао 47 предлога за њено спровођење. Усвајају се, односно, мењају опет неке важне директиве (нпр. о колективним отказима). Ипак, преломни тренутак у развоју комунитарног радног права десио се 1992. када се закључује „Споразум о Европској унији“ (Мастрихтски споразум) – 1992, уз који се доноси „Прошокол и споразум о социјалној Политици“ >> Мастрихтски самит ће коренито изменити приступ Уније проблематици радног права, у праву „кохерентније социјалне политике“. Енгелс чак Мастрихтски протокол назива „револуцијом у социјалној области“, којом се уводи три најважније измене:

48 Закон је објављен у Сл. гл. РС, бр. 24/2005.

a Нпр. „Директива о знацима безбедности на радним местима“, Op. 77/576, и „Директива о заштити радника од ризика везаних за винил хлорид мономер“, бр. 77/610. Видети у: Е. Репшпа5, »EU Law in the Area of Occupational Health and Safety“, Yearbook of Labour Law and Social Policy, Krakow, vol. 9, 1997, erp. 83.

50 Р, Бланпаин, оп. цит, erp, 153.

УБ, Сзисцзцзак, оп. цит, стр. 8.

72 Од 17. децембра 1986, Оффициал Јоурнал (ОЈ) Л 169.

53. 0Ј С 191, од 29. јула 1992.

a4 Упореди: Ј. Напјоп, оп. цит, стр. 288.