Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Проф. др Радоје Брковић, редовни професор и директор Центра за радно и социјално право Правног факултета у Крагујевцу

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАКОНА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА | СА КОМПАРАТИВНИМ ОСВРТОМ

Свака правна држава, посебним прописима регулише радноправни положај државних службеника и намештеника.

Држава Србија је, након више од пола века (2005. године) донела Закон о државним службеницима и Закон о државној управи који представљају правне претпоставке за успешно отпочињање дуго прижељкиваних промена државне управе. Донети закони као и закони који су у поступку доношења, конципирани су тако да пружају довољно правне наде да ће се и спровести у недовољно усклађеном правном систему. Закон о државним службеницима се примењује од 1. јула текуће године, изузев одредаба које су раније ступиле на правну снагу.

Доношењем Закона о државним службеницима постављени су темељи за функционисање новог радно службеничког система Србије. Закон је конципиран на решењима која су општеприхваћена у компаративном радно-службеничком правном систему. Два су основна принципа на којима се нормативно заснива закон: деполитизација и професионализација државне управе. Оно што је сигурно неспорно јесте чињеница да је држави Србији потребна стручна, одговорна и за рад правно мотивисана државна управа.

1. Појам радног односа у државним органима

Основне карактеристике радног односа полазе од тога да начелно постоји један заједнички радноправни положај, не и јединствен, без обзира где су запослени, да ли се ради о запосленим у приватном сектору, државном предузећу, јавним установама и службама