Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

нално законодавство мора бити усаглашено са тим актима. У случају "сукоба" норми међународног и унутрашњег права, питање је која норма тада има приоритет, односно примат и може ли се норма ратификованог међународног уговора у области слобода и права у Републици Србији непосредно применити или не, с обзиром на то да Устав Републике Србије не садржи правила о односу националног и међународног права. По нашем мишљењу, требало би поступати на начин, како се поступало након ступања на снагу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, односно на начин како је то утврђено у одредбама чл. 10. и 16. Уставне повеље, из више разлога. Пре свих, треба имати у виду да су поменуте одредбе Уставне повеље које су опредељивале однос међународног и националног права непосредно примењиване више од три године и на територији Србије, или боље речено, да су производиле правно дејство и у њеном правном поретку. Враћање на стање пре доношења Уставне повеље, кад ови принципи нису важили у Републици Србији, значило би враћање "уназад" и имало би за последицу "умањење достигнутог нивоа људских права" у нас, што би било супротно опште прихваћеним начелима међународног права, а то не би било ни примерено статусу који је стекла Република Србија сагласно члану 60. Уставне повеље као следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора. Наиме, као носилац континуитета на међународном плану Република Србија је тиме стекла не само право чланства у међународним организацијама, већ је наследила и обавезу поштовања аката међународног права који су донети у оквиру тих организација, и то управо на онај начин како је то чињено и у држави претходници, односно државној заједници.

Следствено изнетом, ми ћемо се најпре осврнути на међународне изворе којим је уређена заштита "радничких представника", а потом на нашу националну регулативу у области заштите "представника запослених".

2. Потпуније и целовитије сагледавање правне заштите синдикалних и других представника запослених, захтева да се најпре укаже на значај оних међународних извора којима је на универзалан, односно општи начин утврђена заштита синдикално организованих радника (запослених), а потом и њихових представника. Прво значајније јемство синдикалних слобода и права на међународном плану учињено је Универзалном декларацијом о правима човека из 1948. године,

66