Radno i socijalno pravo

Проф. др Зорица Мршевић, Пракса заштитника грађана у остваривању и заштити социјалних права, Радно и социјално право, стр. 1-20, ХТУ (2/2010)

Случајеви

Трендове чине случајеви, па су тако нпр. невладине организације обавештавају да у Зрењанину међу незапосленим радницима без посла, отпремнина и повезаног радног стажа већином жене.

У Лесковцу у хипермаркету «Златан траг» за плату од 12 хиљада месечно, радници, опет већином жене, раде 8 сати дневно без прекида на утовару-истовару робе у просторији која је отворена са обе стране како би камиони могли да пролазе, тако да су изложене хладноћи током читавог радног времена. Немају паузу и немају викенд, раде сваког дана. Отказ се добија и за закашњење од неколико минута а просечно се отказ добија после две недеље.

У Новом Пазару отпремнине су исплаћене неким али не свим радницима приватизоване Трикотаже. Игром случаја је без њих остало петнаестак радница које су очајању и немогућности да остваре своја права почеле исцрпљујући, дуготрајни штрајк глађу.

Да проблем нису само похлепни новопечени приватизациони власници, открива трагедија у Ужицу где се показало да и сама држава, која би требало да гарантује права из света рада, у ствари експлоатише раднице и раднике». Родни аспект је незаобилазан јер су жене већина оних којима је живот наметнуо "избор" незапосленост или експлоатација и обесправљеност. Оне су наиме те које су у ужичкој фабрици „Први партизан“ радили годинама без уговора о раду, и то по 12 сати дневно у нехигијенским условима, незаштићене на ризичним местима. Тако је дошло и до родног аспекта трагедије јер су већина погинулих биле раднице.

Стопа незапослености жена у Србији је 24 а мушкараца 16 одсто. Плате за исте позиције су мање уколико је на њима жена, жена нема ни у приватном послу ни у приватизацији, коначно висина зараде за исту позицију значајно се умањује уколико на то радно место долази жена, па је и просечна зарада за жене за десет хиљада мања него за мушкарце. 63 одсто жена изјашњава се да мушкарци више зарађују, чак и уколико имају исто радно место и исте квалификације“.

9 Поводом интернационалног Дана мира, Мрежа Жена у црном Србије је издала 21. септептембра 2009 проглас, Милитаризам иу „миру “ узима жртве, указујући на родни аспект радничке трагедије у Ужицу и подсећајући да су мир и ненасиље нужни услови не само за развој, већ и за опстанак једног друштва.

10 У мају су Агенција за испитивање јавног мњења Стратешки маркетинг и Београдски центар за људска права објавили резултате истраживања „Радна права и дискриминација – упознатост и ставови жена у Србији" спроведеног на репрезентативном узорку од 575 испитаница. Истовремено је представљена и 12

=